"Amerikanci se igraju s našim prijateljstvom"

Nemački predsednik Joahim Gauk izrazio je veliku zabrinutost zbog slučaja špijunaže unutar nemačke obaveštajne službe BND. On je upozorio da bi to moglo dodatno da ugrozi odnose Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država. Ukoliko se zadista potvrdi da je agent službe BND istovremeno radio i za američke agencije i da im je prosleđivao informacije "onda se SAD igraju sa prijateljstvom i bliskim saveznikom", upozorio je nemački predsednik u intervjuu za nemački Javni servis ZDF. "U tom slučaju je zaista vreme da se kaže - sad je dosta!", poručio je Gauk.

Afera koja je izbila nakon saznanja o postojanju špijuna unutar službe BND, nije podigla toliko prašine, koliko se u prvi mah očekivalo. Istražni odbor nemačkog parlamenta, koji istražuje nezakonito nadgledanje građana, za koje je odgovorna američka služba NSA, ipak se nije našao na meti obaveštajaca, navodi predsedavajući istog, Patrik Senzburg.

Osim toga uhapšeni špijun je bio samo niže-rangirani saradnik u odseku za poslove u inostranstvu. U krugovima u vrhu službe BND saznaje se da "prema prvim procenama nije došlo do velike štete".

Dokumenti BND na stolu američkih obaveštajaca

Nemačko državno tužilaštvo je u sredu, 2. jula, izdalo nalog za hapšenje 31-godišnjeg saradnika službe BND. Prema informacijama novinske agencije DPA, on je tokom protekle dve godine američkim obaveštajcima prosledio 218 dokumenata i za to dobio 25.000 evra. BND tvrdi da ova dokumenta nisu obuhvatala „posebno važne podatke“. Veruje se kako je uhapšeni mladić sve ovo činio isključivo iz finansijskih razloga.

Kontraobaveštajna služba Nemačke je osumnjičenom ušla u trag tokom maja, nakon što je svoje usluge ponudio i ruskim obaveštajcima. On je to učinio mejlom, kojeg je poslao na adresu ruskog konzulata u Minhenu. Kao dokaz svoje verodostojnosti poslao u taj konzulat je poslao mejl sa dokumentima BND, koji su imali oznaku "tajna". Dva prosleđena dokumenta ticala su se rada pomenutog Istražnog odbora. Ti mejlovi su očigledno bili presretnuti u samoj nemačkoj obaveštajnoj službi.

Nemački kontraobaveštajci su se u prvih mah čak obratili i kolegama iz SAD, prenosi Špigel. Oni su hteli da saznaju da li im je poznata mejl adresa otvorena preko portala Gugl, sa koje je kontaktiran ruski konzulat. Nemački nedeljnik navodi da američka strana nije odgovorila na ovo pitanje.

"Vreme je za konsekvence"

Hans-Peter Ul, član stranke bavarskih demohrišćana CSU, traži da se zbog ovog slučaja primene određene konsekvence. "Amerikanci se očigledno ne drže toga da se saveznici ne špijuniraju. Oni se u Nemačkoj ponašaju kao digitalna okupaciona sila", rekao je Ul za list Velt am Zontag. Vreme je da Nemačka postane nezavisna od američkih obaveštajnih službi, za šta treba da se stvore tehnološke pretpostavke, smatra on.

Čini se da je ovaj slučaj izazvao zabrinutost čak i u Vašingtonu. Njujork tajms prenosi izjavu jednog predstavnika američke vlade koji je izneo procenu da dvogodišnja aktivnost jednog nemačkog obaveštajca preti da uništi sve pokušaje poboljšanja američko-nemačkih odnosa. Oni su zategnuti od izbijanja afere sa američkom špijunskom agencijom NSA, posebno od kako je potvrđeno da prisluškivan čak i mobilni telefon kancelarke Angele Merkel.

Bivša američka ministarka spoljnih poslova i mogući kandidat demokrata na narednim predsedničkim izborima, Hilari Klinton, naglasila je značaj saradnje dvaju zemalja. Ona je za list Bil dam Zontag rekla: "Znam da se predsednik Obama snažno angažuje na otkrivanju svih činjenica o prisluškivanju i na nastavku saradnje sa Nemačkom."