Amerikancima laknulo, izbegnut fiskalni ponor

Senat Sedinjenih Američkih Država podržao je 1.1. kompromisni budžet o kojem su se demokrate i republikanci prethodno dogovorili. 257 poslanika glasalo je za, dok ih je 167 bilo protiv. Izglasavanjem budžeta biće zaustavljeno automatsko smanjenje državne potrošnje i povećanje poreza što je formalno trebalo da stupi na snagu 1. januara. Zakon još treba da potpiše američki predsednik Barak Obama.

Dugo je bilo nejasno da li će se u Predstavničkom domu SAD, u kojem dominiraju republikanci, postići dogovor oko predloga budžeta. A u samoj republikanskoj partiji o tome se prilično kontroverzno diskutovalo. Pojedini poslanici kao Tom Kol tvrde: "Ovo je najbolji dogovor koji se uopšte mogao postići s obzirom da nemamo moć u Beloj kući i u Senatu." Drugi, kao na primer Spenser Bakus, uputili su oštre kritike. Oni zahtevaju promene u kompromisnom predlogu, ističući da mora da obuhvata veće smanjenje državnih izdataka. I kod mnogih demokrata u Predstavničkom domu nije bilo prevelikog ushićenja u vezi sa postignutim kompromisom, ali je u demokratskim redovima bilo ipak sigurno, da će većina glasati za predlog - i zato su vršili pritisak.

Opasnost od recesije

"Kompromis uvek znači da se s jednim delom istog ne slažete. Ali i da u njemu ima nešto što smatrate dobrim", rekao je potpredsednik Poslaničkog kluba demokrata Steni Hojer. On od republikanaca zahteva da prestanu sa zahtevima za promenama i da ne odlažu rešenje problema što je zapravo tzv. "fiskalni ponor".

Nešto pre 23 sata po lokalnom vremenu bilo je jasno: 257 poslanika glasalo je za, 167 protiv, čime je znatno premašen neophodan broj glasova. Najveći broj glasova podrške došao je iz redova demokrata, dok su mnogi republikanci, kao što se uostalom i očekivalo, bili protiv.

Ovaj dogovor znači da do povećanja poreza i drastičnog smanjenja državne potrošnje (što je trebalo da stupi na snagu automatski 1. januara 2013.) neće doći jer će biti odmah povučeno. Mnogi eksperti su smatrali da je američkoj privredi pretila ogromna opasnost u vidu velikog porasta stope nezaposlenosti i pada u recesiju.

Ovo nije okončanje borbe

Predsednik SAD Barak Obama je kratko nakon postignutog dogovora na konferenciji za novinare rekao da će potpisati zakon, kojim će više biti oporezovani oni koji u SAD najviše zarađuju, ali i da će se srednja klasa biti pošteđena. Obama smatra da zemlji u budućnosti treba više od ovakvih minimalnih kompromisa, rekavši da je neophodno da se hitno postigne jedinstvo u pogledu dužničkih problema. Zbog toga je uputio zahtev za nadstranačku saradnju.

Obama i svi u Vašingtonu dobro znaju da ovo jedinstvo nije kraj finansijske borbe. Naprotiv. Mnogo veće bitke su još uvek u senci. O tome gde se mora najviše uštedeti u budžetu, raspravljaće se krajem februara, u isto vreme Vlada SAD morati ponovo da poveća granicu zaduženosti kako bi zemlja ostala solventna.

SAD su bile suočene sa "fiskalnom provalijom" pošto su poreske olakšice iz vremena Džordža Buša Mlađeg istekle juče. Opšte smanjenje u izdacima države, kojim će se umanjiti sredstva od socijalnih programa do vojske, dogovorena su prošlog leta kao inicijativa da obe strane nađu način za smanjenje deficita. Takav dogovor je usledio pošto demokrate i republikanci nisu mogli da se dogovore o budžetskom deficitu.

Autor: Sabine Miler / Svetozar Savić
Odg. urednik: Jakov Leon