Amnestija za demonstrante

Zakon o amnestiji usvojen je uz podršku vladajuće „Partije regiona“, predsednika Viktora Janukoviča. Sloboda za demonstrante je pak uslovljena priznanjem da su demonstranti blokirali ulice i zauzeli neke zgrade vlade, te opozicija stoga nije htela da učestvuje u glasanju.

Od 416 poslanika u ukrajinskom parlamentu, njih 232 je, nakon višečasovne debate, glasalo za zakon, a 11 je bilo protiv. Tokom demonstracija protiv politike Viktora Janukoviča koji zemlju nastoji da odvoji od Evropske unije, a približi Rusiji, uhapšeno je 100 ljudi.

Opozicija kritikuje odluke

Lider opozicije Vitalij Kličko kritikuje odluku parlamentarne većine i smatra da to neće doprineti smirivanju naroda. „Opozicija ostaje na svojim pozicijama“, rekao je taj bivši svetski šampion u boksu. A kako bi pozdravili „znak dobre volje“ aktuelne kijevske vlasti, radikalni protivnici vlade prekinuli su blokadu Ministarstva poljoprivrede. Istovremeno je došlo do sukoba između aktivista pokreta „Zajednička stvar“ i drugih demonstranata.

Deo opozicije, međutim, podvlači da će u najmanju ruku i dalje ostati na Trgu nezavisnosti i nastaviti blokadu zgrade sindikata u Kijevu. Ta mesta važe kao kontrolna centrala demonstranata. U utorak (29.1.) je Janukovič izašao u susret glavnim zahtevima opozicije: premijer Mikola Azarov podneo je ostavku, a parlament je ukinuo pooštravanje zakona o pravu na demonstracije.

U Parlamentu Ukrajine se, tokom višečasovne debate, oglasio i prvi predsednik nezavisne Ukrajine s početka devedesetih Leonid Kravčuk koji je jasno poručio: „Zemlja je na korak od građanskog rata.“ Taj 80-godišnjak naglasio je da se, ukoliko se želi da se to spreči, mora pronaći konkretan plan. On i njegov naslednik na mjestu ukrajinskog predsendika Leonid Kučma, bili su spremni da plan predstave ljudima na ulici. Kravčuk je kazao da će se potruditi da ga ljudi slede.

U međuvremenu se uključila i Evropska unija, koja pokušava da učini napore u posredovanju u borbi za vlast u toj bivšoj sovjetskoj republici. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbjednost EU Ketrin Ešton sastala se u Kijevu sa predsednikom Janukovičem. Ona je zahtevala „prekid nasilja i zastrašivanja“. Saradnja između vlade i proevropske opozicije, koja se, istina, događa „s vremena na vreme“, mora da preraste u „istinski dijalog“, rekla je Ešton. Šefica evropske diplomatije nije isključila mogućnost uvođenja sankcija Evropske unije proruskom rukovodstvu u Kijevu. „Ipak, pre uvođenja sankcija, moraju se brižljivo razmotriti sve moguće varijante rešenja krize“, rekla je Ketrin Ešton.

Telefonski apel Angele Merkel

Kako bi se kriza u Ukrajini rešila na diplomatski način, uključila se i nemačka kancelarka Angela Merkel. U telefonskom razgovoru s Janukovičem, ona je, prema rečima njenog portparola Štefana Zajberta, pozdravila početak dijaloga sa opozicijom i odbacivanje mogućnosti pooštravanja zakona o pravu na demonstracije. Merkel je istakla da nasilje više ne bi smelo da se ponovi. Građanska prava moraju se zaštititi i pronaći demokratski put kojim bi se izašlo iz postojeće krize, naglasila je Merkel i dodala da su i Evropska unija i Nemačka spremne da pruže potrebnu pomoć.

U jednom drugom telefonskom razgovoru, nemačka kancelarka je od ruskog predsednika Vladimira Putina zahtevala da doprinese rešavanju konflikta u Ukrajini. Kako je saopštio portparol Zajbert, Merkel je apelovala na Putina da se založi za konstruktivan dijalog vlade i opozicije.

Protesti u Ukrajini su počeli u novembru prošle godine, kada je Janukovič odbio da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Umesto toga, on je sa Rusijom dogovorio paket pomoći za njegovu ekonomskom krizom pogođenu zemlju težak milijarde dolara. Moskva je već uplatila tri od 15 milijardi dolara kredita. No, daljih uplata za sada očigledno neće biti. Prvo mora da se raščisti situaciji u borbi za vlast u susednoj zemlji, saopštio je predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev tokom sastanka s Vladimirom Putinom. Putin je pak samo naglasio da će Moskva ispoštovati svoje obaveze. No, on je dao za pravo Medvedevu i rekao da bi „Moskva morala da zna koju ekonomsku politiku će slediti nova vlada, ko će u njoj da sedi i koji će biti njeni principi“.

Autor: S. Savić / wl/re / R. Gončarenko
Odgovorni urednik: I. Đerković