Anđeo čuvar u Zavodu za zapošljavanje

„Imam krevet, pisaći sto i stolicu. Sutra dobijam sto i dve barske stolice“, priča Elek Fakas. Njegov razgovor sa Arijane Žurdan na prvi pogled ne deluje kao sastanak u Zavodu za zapošljavanje. U takvim razgovorima se ponekad radi o drugim stvarima, a ne samo o potrazi za poslom. Arijane Žurdan brine se o nezaposlenima s posebnim životnim okolnostima koje im otežavaju zapošljavanje. Jedan od njih je i Elek Fakas, koji je, nakon odsluženja višegodišnje zatvorske kazne, završio kao beskućnik. A to je veliki problem u potrazi za poslom, kaže Ariane Žurdan: „Neko ko je beskućnik ne treba ni da se prijavljuje na konkurse, jer na koju adresu će poslodavac da pošalje odgovor?“

„Inga“ za posebne slučajeve

Arijane Žurdan je saradnica „Inge“, pilot-projekta Savezne agencije za zapošljavanje koji je pokrenut 1. aprila i trebalo bi da traje dve godine. Glavni cilj je intenzivnija pomoć nezaposlenima sa posebnim problemima. Recimo, samohranim roditeljima koji mogu da rade samo pola radnog vremena ili beskućnicima. Njihov glavni problem u pronalaženju posla nije uvek nedostatak odgovarajućeg radnog mesta ili volje za rad. Problem mogu da budu i razvod, teška bolest ili iskustvo sa mobingom na dosadašnjem radnom mestu. Slična je situacija i kod onih koji su morali da prije lični bankrot, kod narkomana ili bivših zatvorenika. Sve to otežava zapošljavanje. Najpre moraju da budu savladane konkretne životne prepreke da bi se uopšte moglo početi sa prijavama na konkurse, kaže Žurdan.

To je dužnost saradnika „Inge“. Ukoliko klijenti to žele, saradnici ih lično prate kada moraju da odu u državne službe radi rešavanja problema. Oni takođe zajedno s nezaposlenima pišu biografije i molbe i nude im pratnju ako su pozvani na razgovor za posao.

Više vremena za klijente

Takva intenzivna briga moguća je samo zato što se saradnicima „Inge“ dodeljuje manji broj klijenata nego njihovim ostalim kolegama u zavodima za zapošljavanje. Svaki kolega je, naime, zadužen za 300 i više nezaposlenih, a saradnik „Inge“ za 65. Zato imaju više vremena za razgovore i mogu da održavaju intenzivniji kontakt. Ali taj posebni servis ne sme da bude vezan uz veće troškove, kaže Martina Dojz, voditeljka tima „Inga“ u Bonu, i objašnjava: „Projekat mora da se sam finansira tako da klijentima brže nalazimo posao i time štedimo pomoć za nezaposlene.“

Ona kaže da je do sada postignut uspeh i da bi se samostalno finansiranje uskoro moglo ostvariti. Do kraja godine planirano je zapošljavanje 370 osoba. „Inga“ u Bonu je taj cilj ostvarila već u septembru.

Zahvalnost nezaposlenih

Gido Birk je takođe jedan od klijenata Arijane Žurdan. Zbog svađe sa bratom i zdravstvenih problema morao je da napusti porodičnu firmu. Sada želi novi početak. „Ovde se dobro osećam. Tamo gde sam ranije bio, nisam se dobro osećao. Tamo su mi rekli: 'Za tako nešto nemamo vremena'“, priča Birk.

Tu je i jedna mlada majka koja godinama nije radila i sada traži radno mesto sa skraćenim radnim vremenom. „Gospođa Žurdan mi posveti mnogo vremena i pita me šta mi više odgovara. Ne moram da prihvatim sve što mi je ponuđeno“, objašnjava mlada žena i priča: „U početku sam bila obeshrabrena, ali sada sam okrenuta budućnosti i gospođa Žurdan me u tome snažno podržava. Ona mi daje snage za dalje i ukazuje mi na pojedine mogućnosti. Mislim da bi inače ovako sama samo sedela u ćošku i plakala.“

Klijent sa početka priče, koji je zbog zatvorske kazne postao beskućnik, Arijane Žurdan ne samo da može da zahvali za krov nad glavom, već i za nadu u budućnost: „Ona je jedini čovek koji pokušava da mi pomogne da izađem iz ove moje situacije. Ona je moj anđeo koji mi donosi sreću!“

Autorke: Inza Vrede / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković