Angela Merkel gubi kontrolu
1. oktobar 2018.
Gorak osmeh na licu. Ništa više nemačka kancelarka nije mogla da ponudi tokom protokolarnog rukovanja s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom nakon zajedničke konferencije za novinare. Pre tog fotografisanja, Merkelova je uspešno prebrodila konferenciju za novinare na kojoj je rekla da između Turske i Nemačke postoje velike razlike. Nije glumila prijateljstvo tamo gde ga nema. Moglo bi se reći da je to ponovo bila ona „stara“ Angela Merkel koja se, kada se bavi velikim spoljnopolitičkim pitanjima, vodi isključivo interesima, a ne emocijama. Kancelarka koja zna da proceni situaciju i koja se ne da zavesti, bez obzira na to koliko je moćan bio njen sagovornik.
Suvereni nastup prilikom teške Erdoganove posete, trebalo bi da joj bude od pomoći. Naime, samo tri dana pre toga moglo se čuti: „Politička jesen kancelarke“. Ili: „Demontaža Angele Merkel“. Kancelarka bi proteklu sedmicu najradije da zaboravi.
Prekasno izvinjavanje
Proteklih osam dana za nju su bili prekretnica. Ono što je Merkelova 24. septembra rekla o ponašanju sada već bivšeg šefa Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georga Masena, uopšte se nije uklapalo u sliku tzv „teflon-kancelarke“, sa koje problemi praktično „skliznu“. Kontroverzni Masen je prvobitno, uz odobrenje predsednika triju vladajućih stranaka, CDU, CSU i SPD, unapređen u državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova i to sa višom platom, da bi, nakon brojnih protesta, ipak dobio novo radno mesto u Ministarstvu, ali uz staru platu.
A kako je Merkelova reagovala na sva ta dešavanja oko Masena? Previše se rukovodila potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova, umesto da im u vidu ono što je u interesu građana. I nakon svega je još rekla: „Veoma mi je žao zbog toga“.
Tako jasno priznavanje greške nikako ne ide uz ovu kancelarku. Činjenica je da je slučaj Masen u potpunosti izmakao kontroli. Izvinjenje u politici se ponekad možda i može posmatrati kao snaga, ali u ovom slučaju nije tako. Njeno izvinjenje došlo je prekasno i ono nije znak snage, već priznanje slabosti.
Gubitak poverenja
Dok komentatori u Nemačkoj i dalje diskutuju o tome kako tumačiti iznenadni gubitak reputacije predsednice vlade, Merkelova se već u utorak (25.9.) našla pred novim teškim ispitom. Reč je o događaju za koji niko nije ni mogao slutiti da će postati „slučaj“ – a to je redovni izbor predsednika poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu. Odjednom se, nakon više od 40 godina, pojavio protivkandidat. Dosadašnjem šefu grupe Folkeru Kauderu suprotstavio se Ralf Brinkhaus, u velikoj meri nepoznat javnosti.
S obzirom na to da se Merkelova žestoko zalagala za Kaudera, gotovo niko nije verovao u njegov poraz. Međutim, upravo to se dogodilo. Ponovo je kancelarka, drugi put u roku od 24 sata, morala da prizna poraz.
I to bolan poraz. Merkelova sa Kauderom ne samo da je izgubila lojalnu osobu koja joj je obezbeđivala većinu, već je još gore to što poslanička grupa više ne stoji tako disciplinovano uz Merkelovu. Kako kancelarka uopšte može nešto da uradi, ako nije u stanju da uz sebe zadrži njene sopstvene ljude?
Kraj samoodlučivanja
A šta ako i na kongresu CDU u decembru većina porekne lojalnost Angeli Merkel? Da li će se ona, kao što većina posmatrača očekuje, ponovo kandidovati za mesto predsednice stranke? Na kraju krajeva, ona je više puta naglašavala da predsednik stranke i kancelar moraju biti jedna osoba. Ukoliko Angela Merkel na kongresu dobije još jedno upozorenje – ili, što je trenutno nezamislivo, izgubi poverenje – ona veoma, veoma teško može da ostane u kancelarskom uredu.
Kakav zaključak ostaje na kraju ovih turbulentnih dana? Angeli Merkel je najkasnije početkom prošle sedmice moralo da postane jasno da kraj njenog kancelarskog mandata nije tako daleko. I ukoliko misli da će moći sama da aranžira sopstveni odlazak sa vlasti, onda bi trebalo malo bolje da se informiše. Kancelarka je očigledno propustila vreme u kojem je mogla sama da odlučuje o odlasku sa funkcije. Na spoljnopolitičkom planu – to pokazuje Erdoganova poseta – ona još drži uzde u svojim rukama. Ali pozive na obnovu koji dolaze iz njenih sopstvenih redova, ona više ne može da nadglasa.