Predizborna kampanja za savezne izbore 2017. je počela. Angela Merkel želi da motiviše svoju Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU). Ali sjaj je izbledeo. Njen govor je nepovezan, ona ga odrađuje… Stranačka baza joj zato upućuje opomenu.
To se drastično uočava kroz rezultat ponovnog izbora za predsednicu stranke. Merkelova je dobila 89,5 procenata glasova – na izborima 2014. dobila je sedam odsto više. Svaki deseti delegat u Esenu zaokružio je „ne“ – i to samo deset meseci uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj (uzgred: 52 delegata uopšte nije glasalo, i to na najvažnijem glasanju na stranačkom kongresu).
Merkel je, i mnogo pre početka svog 80-minutnog govora, delovala „načeto“. Možda je to bilo zbog prehlade, ali nekako je išlo uz raspoloženje koje je vladalo na stranačkom kongresu. Baza gunđa – to je moglo tamo da se čuje. Iako svi gaje veliko poštovanje prema rezultatima koje je Merkelova ostvarila kao kancelarka, to se uglavnom odnosi na vremena pre njene odluke o izbeglicama u leto 2015.
Najveći, oduševljeni aplauz, Angela Merkel je dobila kada je rekla da bi trebalo zabraniti burke, kada je rekla ne populističkoj mržnji, islamizmu i paralelnim društvima. To „pogađa“ raspoloženje koje vlada u stranačkoj bazi – koja više i nije baš sasvim njena baza. Tako je to nekada počelo i kod Helmuta Kola, koga je upravo Merkelova svojevremeno srušila, ali koga je juče (6.12.) ipak dva puta spomenula.
Najjača kad pominje stara dobra vremena
Najbolji delovi njenog govora bila su prisećanja na vremena kada je pao Berlinski zid i Nemačka se ponovno ujedinila. Angela Merkel je pričala o tome kako je iz naučnih prešla u političke vode, kako je kratko bilo kod socijaldemokrata (SPD), da bi nakratko prešla u jedno političko udruženje građana (uglavnom s crkvenim predstavnicima) i na kraju završila u CDU. Tu se boja njenog glasa menja. Ta priča još nije do kraja ispričana. „Idi na otvoreno“, seća se ona. „Tamo je sloboda.“ Politika protiv te slobode je zlo, rekla je. I dok su delegati u kongresnoj dvorani u Eseni pažljivo slušali te reči, kacelarka, za koju često kažu da je hladna i distancirana, odjednom šalje sasvim ličnu poruku: „Morate da mi pomognete“ I još: „Previše sam od vas tražila!“
Bez obzira na te reči, bez obzira na demonstrativno dug aplauz: njen govor nije bio tako dobar kao na stranačkom kongresu u Karlsrueu 2015. I ne tako dobar kao govor pre dve nedelje u Berlinu kada je najavila novu kancelarsku kandidaturu.
Možda su ipak sve uočljivije paralele s Helmutom Kolom. On se 1994. po četvrti put kandidovao za kancelarku dužnost. Podržala ga je iscrpljena stranka u kojoj je oduševljena bila samo još „Generacija Kol“ – mladi ljudi za koje je kancelar Kol jednostavno oduvek bio tu, kao sastavni deo inventara Savezne Republike Nemačke.
Angela Merkel ovoga puta nije ni sebe, a ni stranku iznova definisala. Možda to ona i ne želi, možda želi da neguje staru suštinu stranke, ono što CDU čini CDU-om. Možda ju je do sada suviše često iznova definisala. Ali zbog toga se njen najvažniji govor ovih meseci može svesti na poruku: „Nastavljamo dalje istim kursem“. Da li će to biti dovoljno za predizbornu kampanju koja neće biti nimalo jednostavna, već, kako je rekla, najteža od ujedinjenja Nemačke? To pitanje ostalo je bez odgovora i nakon kongresa u Esenu. A sve se glasnije postavlja.