Aplikacijom protiv gladi
26. jun 2019.
Nakon što su proterani nedostajalo im je svega: pijaće vode, šatora, ćebadi, mreža protiv komaraca. A sve to bilo im je potrebno u ogromnim količinama. 4,3 miliona ljudi je samo u Demokratskoj Republici Kongonakon rata i nasilja, decenijama nakon rata u izbeglištvu. Naročito su se na istoku zemlje proširile naoružane grupe što je i 2018. dovelo do masovnog progona. Posledice: polja ostaju neobrađena, sasušena, a snabdevanje životnim namirnicama postaje sve dramatičnije. Oko 13 miliona ljudi upućeno je na humanitarnu pomoć – a to je oko 14 procenata ukupnog stanovništva.
Prema proceni nemačke humanitarne organizacije „Velthungerhilfe“ situacija u Kongu predstavlja ogroman izazov. Konstantne borbe otežavaju snabdevanje ljudi. Humanitarci su iz bezbednosnih razloga morali više puta da prekidaju svoje misije u regionima Beni, Masisi, Lubero i Ituri. Tome bi još trebalo dodati i epidemije koje su pogodile zemlju. U periodu od jula 2018. do maja 2019. u Kongu je 1.500 ljudi obolelo od ebole. Hiljadu njih je umrlo.
Borba za vodu i pašnjake
Nasilje je dvostruki izazov za organizacije kao što je „Velthungerhilfe“, kaže Matijas Moge, generalni sekretar organizacije u razgovoru za DW. „Glad se povećava s ratovima i konfliktima. Oružani sukobi u Južnom Sudanu, Kongu ili Nigeru dovode do toga da ljudi moraju da napuste svoja sela i tako izgube osnovu za preživljavanje. Istovremeno, resursa poput vode i pašnjaka sve je manje, što vodi ka novim sukobima.“
Moge ukazuje i na druge izazove. „Tu bi još trebalo dodati i klimatske promene koje dodatno pogađaju ljude. A sve se to događa u zemljama i društvima u kojima ljudi imaju malo mogućnosti da se odupru takvim situacijama.“
Zato se angažman „Velthungerhilfe“ shvata kao doprinos dugoročnom miru u zemlji. U Kongu je to ponovo bilo moguće od septembra 2018. kada se situacija u vojnom smislu donekle smirila. Mnoge porodice mogle su da se vrate u svoja sela. „Velthungerhilfe“ ljudima je podelila seme i alatke, važna dobra koja su tokom konflikta ili uništena ili pokradena. Uz to, ljudi su dobili i gotov novac, jer jedino tako mogu da prežive do nove žetve.
Humanitarci su postavili ukupno šest projekata, kako bi ljudima obezbedili vodu za piće, seme... Tako su pomogli oko 150.000 ljudi u Ituri, koji u međuvremenu mogu sami da se staraju o sebi. Naučili su ih da budu nezavisni i da se bave pčelarstvom, uzgojem povrća i voća.
Obezbediti pristup tržištu
Organizacija takođe pruža pomoć i u ponovnoj izgradnji, jer sela i gradovi su uništeni u borbama. Lokalno stanovništvo aktivno je uključeno u izgradnju, a izgradnjom puteva obezbeđuje se i pristup tržištu. To seljacima omogućava da prodaju ono što proizvedu. S obzirom na to da sukobi traju dugo, ljudi zaboravljaju mnoge stvari, pa zato moraju i da idu na obuku kako bi naučili kako najoptimalnije iskoristiti zemlju, koje povrće najbolje uspeva i kako funkcioniše prodaja. Takođe, uče i o tome koji sastojci su potrebni za zdravu ishranu.
„Mi u osnovi pokušavamo da nađemo rešenja koja će ljude srednjoročno ili pak dugoročno da učini nezavisnim, tako da mogu sami da upravljaju svojim životima“, kaže Matijas Moge. Cilj je, naime, da se, pored gladi, prevaziđe i siromaštvo. „U Zimbabveu smo tako podeli seme koje su ljudi mogli dalje da proizvode i prodaju.“
„Velthungerhilfe“ angažovana je u Africi kao ni u jednom drugom regionu u svetu. S više od 205 projekata u 19 zemalja ta organizacija podržava ukupno šest i po miliona ljudi, sa više od 126 miliona evra. Ipak, veoma su angažovani i u Aziji gde operišu u 14 zemalja, ali pre svega u Pakistanu, Indiji i Bangladešu.
„U Mjanmaru smo u saradnji sa Univerzitetom Vagenigen iz Holandije izradili aplikaciju čiji je cilj da podstakne proizvodnju više semena.“ Korisnici se putem te aplikacije informišu o tome gde mogu da prodaju ono što proizvedu. I obrnuto: oni kojima je potrebno seme mogu da saznaju gde i kako da ga kupe. Pritom je cena jasno istaknuta na aplikaciji.
Jedna druga aplikacija pomaže korisnicima da saznaju kome mogu da iznajme alatke koje im na primer više nisu potrebne. „Tako mogu da im se obrate, a u aplikaciji su i cene za iznajmljivanje.“
Na osnovu principa „pomoć za samopomoć“ ta humanitarna organizacija je 2018. u 37 zemalja podržala oko 10,5 miliona ljudi. U godišnjem izveštaju stoji da su ljudi na taj način mogli da ubiru više plodova i mogli bolje da se prehrane. Sada bi mogli sebi da obezbede čistu vodu za piće i toalete, i zbog toga će se ređe razboljevati. Tako ljudi uz podršku mogu da obezbede sopstvene prihode ili pak da započnu neku obuku.