Apolda - primer privrednog razvoja na istoku Nemačke

”Ovde su se naselile autokuće. Pomalo je predimenzionirano to kako su autokoncerni nekadašnje male radionice za opravku automobila posle ujedinjenja Nemačke ubedili da prošire svoje delatnosti, ali najzad, sve velike nemačke marke automobila su ovde... A najvažnija stvar su roštillj-kobasice iz Apolde, u glavnoj ulici kojom se sa autoputa ulazi u grad. Jer prva stvar za mnoge koji ovde dodju je da pojedu kobasice. A gde ako ne u Tiringiji ima originalnih tirinških kobasica”, pita se u šali Rajnhart Peters, rukovodilac službe za unapredjenje privrede u Apoldi.

Peters zna mnoge priče o Apoldi, koja je ranije bila čuvena po svojoj livnici crkvenih zvona, o tamošnjim ljudima, o planovima grada. Ali on je sasvim u svom elementu kada se nalazi u industrijskoj zoni.

Jer tu se odlučuje o blagostanju grada. Što više firmi se tu doseli utoliko je brži privredni razvoj. Apolda, kao uostalom i čitava Istočna Nemačka, se već duže vreme bori sa velikim problemom – sa visokom nezaposlenošću: zvanično više od 20 odsto stanovnika ovog mesta nema posao. U samom gradu je upadljivo da većina prodavnica nudi jeftinu robu, jer ko bi tu mogao da plati skupe marke?

Ali to je samo jedna slika Apolde. Grad neumorno radi na privlačenju investitora i na tom planu je nešto već i postignuto, o čemu Peters kaže:

”Po tradiciji naš najjači sektor sa najviše zaposlenih je mašinogradnja i prerada metala. Na drugom mestu je industrija namirnica, a preduzeće sa dugom tradicijom je i pivara. Tu je zatim i bivša klanica koja je pretvorena u proizvodjača kobasica i koja ima brojne filijale. Preduzeće koje u Apoldi u ovom trenutku beleži najveći rast je Papalina GmbH, koje proizvodi duboko zamrznute pice za evropsko tržište. Od Škotske do Grčke – od Portugala do Slovačke svuda se mogu naći pice iz Apolde”, ističe Peters.

Ne treba zaboraviti ni trikotažu iz Apolde. Još pre 400 godina je u Apoldi razvijena specijalna tehnika pletenja. Kasnije su konstruisane i prve mašine za pletenje, pa je trikotaža iz Apolde postala poznata daleko izvan regiona. I tako je to bilo sve do nemačkog ujedinjenja. Medjutim, posle ujedinjenja mnogi pogoni trikotaže su morali da budu zatvoreni, jer je svetska konkurencija bila suviše jaka, a konkurencija proizvoda iz zemalja sa jeftinom radnom snagom suviše velika.

Medjutim, u gradu trikotaže Apoldi, u kome u medjuvremenu ima već tri industrijske zone, ponovo su otvorene brojne srednjestojeće firme koje se bave proizvodnjom tekstila. Tu se svake godine održava konkurs dizajnera. A mladi talenti iz evropskih škola u firmama tekstilne branše u Apoldi stiču praktična znanja. Modni keratori kao Vofgang Jop ili Karl Lagerfeld podržavaju ponovni procvat te branše, koja vodi tešku borbu za svoje mesto pod suncem. Predsednik Udruženja za unapredjenje privrede u Apoldi Klaus Heriš kaže:

”Mi smo primer za ugled. Ovde u regionu će se još proizvoditi i proizvoditi, mora se raditi uz visoku svest o troškovima, moraju se proizvoditi artikli koji idu u korak sa modom, kako bismo bili konkurentni na svetskom tržištu. A mi želimo da doprinesemo tome da ovamo dolaze mladi ljudi, studenti sa stučnih visokih škola, dizajneri, koji u ovdašnjim firmama mogu da rade i da pomognu obogaćivanju dizajna proizvoda iz Apolde”.

Inače, Klaus Heriš je i sam primer uspešnog čoveka. On je 1990. godine krenuo u novi početak. Danas posle godina teškog i upornog rada, on je srećan jer su njegove knjige sa nalozima za poslove dobrano ispunjene. Ovaj inženjer precizne mehanike u medjuvremenu se ubraja u uspešne isporučioce delova za automobilsku industriju, kao i za proizvodnju igračaka i satova. Kada je došlo do ujedinjenja Nemačke, Heriš je dao otkaz u državnom preduzeću u kome je bio zaposlen i osnovao sopstvenu firmu u Apoldi.

"Ja sam tada pokušao da se etabliram u mikroindustriji precizne mehanike i od osnivanja firme pa sve do 1994. godine godišnje sam prelazio automobilom oko 180.000 kilometara, kako bih dobio naloge za posao i kako bih se predstavio. To vreme je bilo veoma teško i mnogi su mi prognozirali da neću uspeti. Ali samopregornim radom pošlo mi je za rukom da dobijem naloge za posao i kod nekih čuvenih marki. Onda sam uspeo da iznajmim jednu garažu, da u nju smestim sedam mašina i da zaposlim tri radnika. Zatim smo našom upornošću i preciznim radom postigli da dobijamo sve više i više naloga za posao”, naglašava Heriš.

Danas Heriš zapošljava 35 radnika, a blizu 60 mašina koje poseduje u svojim pogonima rade bez prestanka. U vezi sa visokom stopom nezaposlenosti u Istočnoj Nemačkoj, neraspoloženjem i mrzovoljom koja vlada medju mnogim nezaposlenima, i u vezi sa reformama, koje vlada namerava da sprovede, Heriš kaže:

”Ljudi se moraju motivisati da uzmu stvari u svoje ruke. Ne može samo da se diskutuje o tome šta ću ja dobiti, već treba razmišljati o tome kako ću se ja aktivirati. A to se često zamenaruje. I upravo u ovim vremenima, ja bih mogao kao predsednik Udruženja za unapredjenje privrede u Apoldi da pomognem da ljudi postanu svesni svojih sposobnosti i toga kako se mogu plasirati u društvu – a to je već uspeh”, smatra Heriš.

Dakle on želi da motiviše i ističe da Apolda ima još rezervi. Sa niskim cenama zemljišta, povoljnim kirijama i odličnom infrastrukturom, grad pokušava da privuče još više investitora. To u ovom trenutku nije lako jer privredni oporavak u Nemačkoj napreduje teškom mukom. Zato se grad Apolda još više angažuje kada je reč o politici privlačenja firmi u region. Investitorima se ovde poklanja puna pažnja. Jer, najzad, radi se o radnim mestima i budućnosti ovoga grada.