Apoteke prodaju podatke o pacijentima?

Princip šifrovanja ličnih podataka isuviše je labav, tvrdi ovaj list, čime se na kraju farmaceutskim kompanijama i osiguravajućim društvima ustupaju poverljivi medicinski podaci miliona građana. Nejasno je da li je reč o izolovanom slučaju ili o višegodišnjoj praksi, kojoj pribegavaju i druge apotekarske ustanove u Nemačkoj.

Kako jedan od kupaca ličnih podataka nemačkih građana, navodi se američki koncern IMS Health, koji prikuplja podatke o istoriji bolesti više od 300 miliona pacijenata širom sveta - među kojim su navodno i milioni nemačkih zdravstvenih osiguranika.

Špigel tvrdi da su neki pacijenti na spisku apotekarskog centra još od 1992. godine, kao i da američki IMS Health po receptu plaća 1,5 centi. U kojoj meri je reč o profitabilnom poslu ilustruje se podatkom da je ta kompanija jednom francuskom farma-koncernu ponudila podatke o korisnicima insulina za 86.400 evra sa redovnom aktualizacijom podataka na godišnjem nivou.

„Prodaja poverljivih zdravstvenih informacija nemačkih građana, najveći je skandal te vrste od rata naovamo“, izjavio je šef nezavisnog Centra za zaštitu podataka u pokrajini Šlezvig-Holštajn, Tilo Vajhert za Velt. IMS Health demantuje da „od apotekarskih centara dobija lične podatke nemačkih građana“ i kako im navodno takve informacije uopšte nisu potrebne.

I dok se čeka na zvaničnu reakciju nadležnih ustanova u Nemačkoj, javnost žustro reaguje i osuđuje zloupotrebu podataka, nazivajući je neetičkom, surovom i nezakonitom.

„O eventualnim rizicima i neželjenim dejstvima, u budućnosti bolje ne pitajte svog lekara, a posebno ne apotekara. Naročito ako želite da sprečite neovlašćeno korišćenje podataka o sebi i zdravstvenim problemima koje imate - i to ne samo nemačkim, već i američkim „dilerima“ ličnim podacima. Bes građana je opravdana, jer odakle ta smelost za zloupotrebu podataka i njihovo pretvaranje u unosan posao, bez znanja pacijenata i njihovog prethodnog odobrenja. Kakva je to trgovina ličnim podacima sa zdravstvenih knjižica koja ima svetlu budućnost, a prema kojoj bi građani trebalo da usklade svoje živote, po volji politike i industrije? Takva praksa koja podseća ni na šta drugo, već na zastakljivanje pacijenata, izgleda da više nije fantazija, već realnost“, komentariše Nordvest cajtung iz Oldenburga.

„Još se nismo oporavili ni od skandala u kojem su tajne službe neovlašćeno nadgledale građane, a nova afera već je tu. Milioni recepata čija bi privatnost trebalo da bude zagarantovana dati su na uvid trgovcima ličnim podacima sa one strane Atlantika. To je nečuveno i tako ne ide. Ono što je izašlo na videlo, potvrđuje ono u šta se dugo sumnjalo – povezanost sistema sa brojnim kompanijama, koje na tuđoj muci obrću novac. Informacije o našim interesovanjima, slabostima i bolestima očigledno vrede dosta novca, i osnova su za reklamiranje, savetodavne i druge usluge… Pravo na izbor samih građana, kada je o zaštiti ličnih podataka reč, sve češće se ignoriše za rad profita“, piše Zidvest prese iz Ulma.

„Ne postoji ništa osetljivije od poverljivih informacija o istoriji bolesti nekog pacijenta. Ono o čemu lekar i pacijent razgovaraju ne tiče se apsolutno nikog drugog. To etičko pravila je poljuljano. Javna rasprava o zaštiti podataka na zdravstvenim karticama problem je naše svakodnevice, jer je strah od zloupotrebe po svemu sudeći opravdan. Pacijenti strahuju da bi osiguravajuća društva, ponuđači zdravstvenih usluga i njima slični, mogli da ih zloupotrebe i ucenjuju“, komentar je lista Štutgarter cajtung.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković