Apsolutna bezbednost je nemoguća

Verovatno je to ljudski: posle šoka, besa i tuge za mrtvima u terorističkom napadu na francuski satirični časopis, osećaj nesigurnosti širi se i u Nemačkoj. Neke novinske kuće povećale su mere bezbednosti, naročito one koje su u prošlosti objavljivale karikature iz lista „Šarli Ebdo“. Prisustvo policije u i oko tih redakcija je povećano. Pri tom se bezbednosna procena za Nemačku, prema navodima nadležnih institucija, u suštini nije promenila. Opasnost od terorizma i dalje je „apstraktno velika“, a konkretne indicije o nekom planiranom napadu ne postoje.

Kriminolog Andreas Armborst sa univerziteta Lids kaže da je nemoguće odbraniti se od napada kakav je bio ovaj u Parizu. „Sve dok postoje teroristi koji su spremni da počine ovakva nedela, oni će u jednom slobodarskom društvu uvek naći mogućnosti da izvrše ovako nemilosrdan prepad“, kaže Armborst.

Do sada je u Nemačkoj izvršen samo jedan islamistički napad sa smrtonosnim posledicama. Naime, marta 2011. jedan kosovski Albanac je na frankfurtskom aerodromu ubio dva američka vojnika. Međutim, pre toga je bilo nekoliko neuspelih pokušaja terorističkih napada. Oni su, ili predupređeni, ili su teroristi zakazali.

Istovremeno opasnost raste sa jačanjem islamističke scene. Najveći broj novih simpatizera beleži izrazito konzervativno grupa salafista. U poslednje tri godine njihov broj se udvostručio i sada se procenjuje da ih ima oko 7.000. Stručnjaci za bezbednost procenjuju da su posebno opasni povratnici iz Sirije i Iraka. Prema zvaničnim podacima, iz Nemačke je u ta ratna područja otišlo oko 600 radikalnih islamista. Postoje procene, sa kojima barata i berlinski psiholog i ekspert za islam Ahmed Mansur, da je taj broj i mnogo veće. On smatra da je u Siriju i Iraka otišlo oko 1.500 do 2.000. U međuvremenu se u Nemačku vratilo njih 180.

Tri grupe povratnika iz Sirije

Peter Nojman, koji na londonskom Kings koledžu naučno istražuje radikalizaciju, kaže da postoje tri grupe povratnika sa kojima se onda na različite načine mora i ophoditi. Otprilike deset procenata su, prema Nojmanu, zaista opasni jer žele da se teroristički aktiviraju posle povratka. „To su ljudi od kojih se društvo mora zaštititi. Oni delom moraju biti krivično gonjeni i oni moraju u zatvor.“ Druga grupa su traumatizovani povratnici. Za njih Nojman preporučuje psihološki i delom psihijatrijski tretman. Treću grupu čine oni povratnici koji se iz Sirije i Iraka vraćaju nakon izgubljenih iluzija.

Jedan od dvojice braće poreklom iz Alžira koji su osumnjičeni da su izvršili teroristički napad u Parizu, navodno je vrbovao džihadiste za borbu u Iraku. Godine 2008. je zbog toga morao u zatvor na tri godine, ali je iza rešetaka proveo samo 18 meseci. On nije promenio svoje stavove. Zatvori su često mesta dalje radikalizacije, objašnjava londonski stručnjak za bezbednost Rafaelo Pantući: „Problem radikalizacije u zatvoru veoma je veliki. Često smo viđali da ljudi odu u zatvor na kraće vreme i tamo radikalizuju druge zatvorenike. Ili da ljudi koji su osuđeni za sasvim druga nedela u zatvoru sretnu radikalizovane ljude koji ih onda preobrate u svoju ideologiju.“

Opasnost od kopiranja terorističkog napada

Pantući smatra da postoji velika opasnost od onih koji bi mogli da pokušaju da oponašaju teroristički napad iz Pariza. „Ljudi će pokušati da kopiraju taj napad“, tvrdi Pantući. Na društvenim mrežama, teroristički napad u Parizu je među radikalnim muslimanima naišao na veliko odobravanje. Na Tviteru napadače slave kao junake, a i „Islamska država“ sve to koristi za svoju propagandu. Pantući kaže da taj događaj stavlja bezbednosne strukture pred veliki izazov. Naime, sada će morati da se brinu o svima koji su se radikalizovali, možda su čak i obučavani u terorističkim kampovima, ali još nema zakonskog osnova da se uhapse. „Problem će biti to što će nadležne službe sada morati pobliže da osmotre sve te ljude kako bi bili sigurni da se oni nisu naoružali.“

Nadležni organi Nemačkoj procenjuju da u toj zemlji ima 260 „opasnih“ osoba. Veruje se da bi oni mogli počiniti terorističke napade, ali danonoćno praćenje i potpuni nadzor vezalo bi previše resursa. Zato su te „opasne osobe“ svrstane u tri kategorije koje se onda na različite načine i prate. Pri tom je pogrešna procena moguća, kao što pokazuje i napad u Parizu. Francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev priznao je da su osobe koje su osumnjičene za teroristički napada bile nadzirane, a da pri tom nije bilo naznaka da one spremaju teroristički napad.