Argentinske dileme na ivici ambisa

"Decenija pobede" – tako je trenutna vlast na čelu sa predsednicom Kristinom Fernandez de Kirhner nazivala dva mandata u kojima su zemlju vodili ona i njen pokojni suprug Nestor Kirhner. Sa tako pozitivnim ocenom se ne slažu svi Argentinci, posebno ne oni najsiromašniji.

Jer, u velikom delu argentinskog društva i dalje vlada beda. "Više od 25 odsto stanovištva živi u siromaštvu", precizira Danijel Arojo, bivši ministar za socijalni razvoj u pokrajinskoj vladi Buenos Ajresa. Broj ljudi koji žive u siromašnim četvrtima argentinske prestonice utrostručio se u poslednje dve decenije, kaže En Mičel, profesorka na Katoličkom Univerzitetu Argentine.

Nesigurnost i korupcija

Nema velikih pobeda ni u borbi za bezbednost - po istraživanjima javnog mnjenja, najvažniji problem za mnoge ljude je loša bezbednosna situacija. Po podacima Ujedinjenih nacija, Argentina je po broju pljački na prvom mestu među državama Južne Amerike. Ubistva, razbojništva i pokušaji linča nisu nikakva retkost. Policija je preopterećena. Dobar deo nasilja povezan je sa drogom.

Uz to, stiče se utisak da je korupcija na svakom koraku. Nove afere otkrivaju se gotovo svakodnevno. Pre nekoliko meseci pokrenut je čak i proces protiv potpredsednika Amada Budua. Ovaj političar je pod sumnjom da se obogatio mahinacijama oko nacionalizacije jedne štamparije novca. Po najnovijem rangiranju organizacije Transparensi Internešenel, Argentiina je na 105 mestu po korupciji, rame uz rame sa Kazahstanom.

Dilema opozicije

Na izborima 25. oktobra 2015 biće izabran novi predsednik i polovina poslanika i senatora. Kristina Fernandez de Kirhner više nema prava da se kandiduje. Još uvek je prerano za spisak kandidata, ali pojedine tendencije su već vidljive.

Najbolje šanse da osvoje mesto predsednika imaju članovi stranke Partido Justisialista, takozvani Peronisti. Ova stranka može da pokrije široki politički spektar: od desničara do levičarskih populista. Na levom krilu je već godinama pozicionirana porodica Kirhner, najpre Nestor Kirhner koji je bio šef države od 2003. do 2007, a zatim i njegova žena, Kristina Fernadez de Kirhner, koja ga je nasledila na funkciji.

Na samom obodu levice sve se više ističe guverner provincije Buenos Ajres Danijel Scioli kao mogući kandidat za predsednika. On ima 57 godina i nije u najboljim odnosima sa aktuelnom predsednicom, "ipak, zbog nedostatka alternativnih kandidata, mogao bi eventualno da bude i kandidat 'kirhnerista'", tumači Marijana Ljanos sa Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije GIGA iz Hamburga. Na desnom krilu stranke, poslanik Serhio Masa, 42-godišnji gradonačelnik grada Tigre, okuplja pristalice. On je od jula 2008. do jula 2009. bio šef kabineta aktuelne predsednice.

Što se tiče drugih stranaka, liberalno-konzervativni preduzetnik i političar Maurisio Masri, gradonačelnik Buenos Ajresa, ima najbolje šanse da se uključi u trku za predsednika. Savez stranaka levog centra i socijaldemokrata takođe će imati sopstvenog kandidata, "ali još uvek se ne zna ko će to biti, i da li će se opozicija nastupiti zbijenih redova ili podeljeno", objašnjava Marijana Ljanos.

Sve je u ekonomiji

Ključno pitanje na izborima biće privreda. Naime, poslednjih nekoliko vlada nije uspelo da reformiše zemlju nakon bankrota 2001/2002. Umesto toga poveli su Argentinu putem državnog diktata, protekcije i kontrole, posebno u eri Kirhnerovih. Akcenat nije stavljen na ulaganja, već na potrošnju. Ta potrošnja se finansira dobicima od izvoza poljoprivednih proizvoda (porez tu dostiže do 35 odsto) i štampanjem novca. U pokušaju da suzbije neizbežnu inflaciju, vlast ograničava cene. Pored toga, vlast jednostavno poriče gubitak vrednosti argentinskog pezosa - MMF je već morao da apeluje na Argentinu da im na uvid pruži pouzdane podatke. Ali sve to nije previše pomoglo: inflacija je u prvih deset meseci 2014. dostigla 21,4 odsto po zvaničnim podacima, iako je po tvrdnjama opozicije već na preko 40 odsto.

Promet deviza se strogo kontroliše i razlika između zvaničnog i crnog kursa dolara trenutno iznosi 50 odsto. Devizne rezerve se smanjuju i sada iznose samo 30 milijardi dolara, čime je Argentina dovedena u veoma težak položaj u poređenju sa drugim zemljama Latinske Amerike.

A tu su i "lešinari"

Uz sve to, zemlju muči i sukob sa "lešinarima", investicionim fondovima koji su iskoristili priliku da jeftino otkupe državne obveznice posle bankrota 2002, a sada traže isplatu pune vrednosti od 1,33 milijarde dolara zajedno sa kamatama. Vlada je dovela u pitanje dogovor čija finalizacija je očekivana početkom 2015. godine.

"Dilema argentinske ekonomije se sastoji u tome", kaže Klaus Bodemer iz GIGA u Hamburgu za Dojče vele, "da se definiše model razvoja koji predviđa visoke i trajne stope rasta, snažniju integraciju u svetsku trgovinu kroz poboljšanje konkurentnosti, i da to bude model koji stavlja akcenat na poteze koji stvaraju radna mesta, a ne na političe prioritete. "

Ali, u argentinskoj svakodnevici, modeli više nisu tako važni. Situacija je daleko prostija. Migel Kiguel, direktor renomirane konsultanske firme Ekonvjuz nedavno je izjavio: "Najvažnije je da zemlja zdrava i čitava dospe do izbora 2015, i to će se i desiti. Uvek na ivici ambisa, ali bez pada". Tome se, makar, nadaju stanovnici ove zemlje.