Arhitektura za generacije

Stariji ljudi više ne žele da žive u istom domaćinstvu sa svojim naslednicima, pokazalo je istraživanje nemačkog Ministarstva saobraćaja, gradnje i gradskog razvoja. Prema rezultatima ovog istraživanja, 93 posto ljudi starijih od 65 godina u Nemačkoj živi samostalno u svojim stanovima ili kućama. Pritom je samo pet posto svih stanova uopšte prikladno za stanovanje starijih osoba. Na primer, često su vrata preuska da bi kroz njih mogla da prođu invalidska kolica.

Stanogradnja za starije postaje sve važnija tema. U Nemačkom muzeju arhitekture u Frankfurtu do 19. jula održava se izložba "Mreža stanovanja - arhitektura za generacije". Javnosti je trebalo dugo da se zainteresuje za ovu temu, kaže kustos Anete Beker. Zato ova izložba ne bi trebalo da bude  samo primer uspešne gradnje za starije već i da informiše, kako bi na nove ideje podstakla arhitekte, zanatlije, ulagače i socijalne službe.

I u drugim industrijski razvijenim zemljama postoje slični problemi. "U Japanu je pritisak da se nešto preduzme još veći", kaže Anete Beker. "Tamo ima još više starijih osoba nego u Nemačkoj". Još jedan dobar primer je italijansko selo Tiedolo, iz kojeg su se vremenom iselili svi mlađi ljudi. Jedan arhitekt je tamo izgradio šest modernih stanova za seniore i to je toliko dobro prihvaćeno, da je stanovništvo počelo da se vraća u selo.

20.000 evra za novi lift

Za prilagođavanje stanova potrebama starijih ima puno ideja, ali ne može to svako sebi i da priušti. I u Nemačkoj brojnim ljudima preti siromaštvo u starosti. Svejedno, možda na stvari treba gledati drugačije: "Ima puno ljudi koji imaju novca", kaže Anete Beker. Liftovi za starije osobe mogu se nabaviti za 20.000 evra. "Ttreba se samo setiti da su ljudi spremni da za auto daju i mnogo više. Čovek mora da se upita šta mu je važnije".

Za ljude iz mnogih drugih zemalja to može zvučati kao luksuzni problem. "U mnogim zemljama u razvoju se očekuje da probleme starijih treba da rešavaju članovi porodice", objašnjava profesor za prostorno planiranje na Tehničkom univerzitetu u Dortmundu Ajnhard Šmit-Kalert. Ali i tamo se ideali i stvarnost razlikuju. Na primer, jedna od posledica politike jednog deteta u Kini je da ni tamo porodična briga o starijima ne funkcioniše više tako pouzdano."Ljudi imaju sve manje rođaka, ali snose sve veću odgovornost", kaže profesor Šmit-Kalert.

Mnoge zemlje sa rastućom ekonomijom uskoro će doživeti ono kroz šta su razvijene zemlje već prošle: masovno bekstvo iz sela u grad. "Ko će onda ostati na selu da se brine o roditeljima, kad tamo nema frižidera, nema struje niti interneta?", kaže Šmit-Kalert. On smatra da će zemlja kao što je na primer Bangladeš, možda već za 30 godina imati udeo starijeg stanovništva u ukupnom broju, kao što je to već sada slučaj u Nemačkoj.

Autori: Katrin Šluzen / Snježana Kobešćak
Odg. urednica: Dijana Roščić