Art kolonj uprkos ekonomskoj krizi

Posetioce ovogodišnjeg 43. Art kolonja na ulazu dočekuje veliki bronzani kolos - pali Ikar. Delo umetnika Stefana Balkenhola visoko je šest metara. Nalazi se na početku novog programa sa skulpturama koji je uveo direktor Art kolonja Daniel Hug:

„Za mene je bilo važno da Art kolonj ponovo dobije svoje lice. Skulpture posetiocima omogućavaju prvi utisak o sajmu.“

Na sajmu učestvuje 184 galerije, 50 manje nego protekle godine. Daniel Hug daje prednost kvalitetu nad kvantitetom, i na taj način želi da zaustavi višegodišnje nazadovanje sajma. Ipak, finansijska kriza i te kako utiče na kulturu. Brojne galerije prisiljene su da zatvore vrata. Sajmovi kulture beleže smanjenu kupovinu umetničkih dela, a posebno je pogođena savremena umetnost. Galeristkinja Petra Rink prikazuje crteže i slike mladih umetnika, koji koštaju manje od 5.000 evra.

„Ovo je drugi put da učestvujem na sajmu i već sam na prvom primetila osetan pad kupovine umetničkih dela. Ne znam kako će proći ovogodišnji Art kolonj. Oni koji kažu da ne strepe od ishoda, lažu.“

Ne odustaju

Galerista Kristijan Nagel koja ima filijale u Berlinu i Kelnu tvrdi da posao od septembra 2008. godine nazaduje. Ipak, ne dopušta da joj ekonomska kriza pokvari dobro raspoloženje:

„Moj štand je uvek isti, prikazujemo velike formate, delom i dela koja ne moraju bezuslovno da se prodaju. Imamo dosta slika sa potpisom, velike skulpture, ne možemo se sada smanjivati.“

Galerista Franc fon Salis izlaže slike Pabla Pikasa, Maksa Ernsta i Gabriele Minter:

„Verujem da umetničko tržište ima veliku šansu jer se prvi put u istoriji tog tržišta na njega gleda ozbiljnije nego, na primer, na nekretnine.“

Očito su prošla vremena kada je sajam u Kelnu davao ton na svetskom tržištu umetničkih dela. Ali, Ikarovom letu do sunca, u Kelnu ionako niko ne stremi. To, međutim, nikako nije razlog da se Art kolonj sakriva.

Autor: Sabine Elce / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković