Asimetrično vođenje rata „iz senke“

To nije bio rat kakav je Džon Nagl znao. Prilikom njegovog prvog angažmana situacija je još bila donekle pregledna. Nagl je 1991. predvodio tenkovsku jedinicu vojske SAD protiv iračkih vojnih snaga, koje su zauzele Kuvajt. Dvanaet godina kasnije ponovo je ratovao u Iraku, ali je tada situacija bila znatno drugačija. „Karakter borbe se potpuno promenio. Tokom prvog rata sam se borio protiv konvencionalnog neprijatelja u uniformi. U provinciji Al-Anbar kasnije sam se borio protiv neprijatelja, koji je vodio rat iz senke, koji je bio gotovo nevidljiv.“

Potpukovnik je između ostalog bio angažovan i u Faludži. Tamo je 2004. godine u borbama poginulo više stotina civila. U toku borbi smo morali mnogo toga da naučimo, priseća se Nagl. On je danas jedan od najpriznatijih teoretičara asimetričnog vođenja rata i jedan od koautora “Priručnika za borbu protiv pobunjenika”, američke vojske, koji je u NATO krugovima veoma cenjen.

Proučeno 286 pobuna

Rezultati jedne studije u kojoj je proučeno 286 pobuna koje su se dogodile u periodu od 1800. do 2005 su pokazali da su velike vojne sile do početka Prvog svetskog rata u suzbijanju pobuna bile uspešne, dok im je između 1976. i 2005. godine pošlo za rukom da slome svega jednu četvrtinu pobunjeničkih pokreta. Jedan od autora studije Džejson Lajal tu promenu objašnjava mehanizacijom.

„Ako ljude zamenite mašinama i ako sve manje vojnika ide da patrolira i po selima sakuplja informacije o neprijatelju, onda postajete sve udaljeniji zahtevima za borbu protiv pobunjenika.“

Teško razlikovati pobunjenike od civila?

Jer glavni problem asimetričnih sukoba, poput sukoba u Avganistanu, gde se najmodernije opremljene vojske bore protiv loše naoružanih grupa je u tome što je veoma teško razlikovati pobunjenike od civila. To ne samo da otežava praćenje boraca već povećava rizik da nevini stradaju, što onda indirektno jača pobunu. Sa tim problemom se ovih dana suočava sirijski diktator Bašar Al Asad. Uprkos brutaliteta njegove vojske, pobunjenički pokret je sve jači.

Ali da li bi naoružanje i obuku više trebalo prilagoditi gušenju pobuna? Da za takve angažmane ne postoji tajni recept, toga su bili svesni i autori Vodiča za američku vojsku. Borba protiv pobunjenika, kakva je opisana u priručniku je mešavina imeđu ofanzivnih, defanzivnih i stabilizirajućih akcija. Balans između vojnih i drugih akcija zavisi od lokalne situacije. „Taj balans pronaći – nije lako“, piše u priručniku.

Autori: Denis Stute / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Jakov Leon