Atina: Rovovi između „ohi“ i „nai“

U poslednjim danima uoči referenduma diskutuje se sve strastvenije. No, diskusija nije nova: šta Grčka misli o ostatku Evrope? Sudeći po anketama, Grci su od ulaska u tadašnju Evropsku zajednicu 1981. godine među najjačim zagovornicima evropske integracije, i to ne samo zbog izdašnih financijskih doznaka iz Brisela, već i zbog toga što Grci Evropu tradicionalno vide i cene kao sidro stabilnosti u nemirnom regionu. Ali u kriznim vremenima sve su glasniji evroskeptici i oni koji zagovaraju politiku izolacije.

Više od 20.000 ljudi okupilo se u ponedeljak pred grčkim parlamentom na impresivnoj demonstraciji za „ne“ na referendumu. Iz njihovog ugla bilo bi to ne „politici štednje nametnutoj spolja“ – a ne izjava o članstvu Grčke u evrozoni. Dva dana kasnije ponovno su održani spontani protesti protiv mera štednje. Na početku su pobornici grčkog „ne“ bili u većini, u međuvremenu ankete predviđaju vrlo tesan ishod referenduma.

Za Spirosa Koreasa je to razlog više da izađe na ulicu. „Želimo da ponovo osvojimo kontrolu nad sopstvenim životom, želimo da okončamo naše osiromašenje. Zato se zalažemo za ponosno ‚ne‘ u nedelju“, kaže ovaj 50-godišnjak za DW. Boji li se da će na brzinu organizovani referendum i žestoka rasprava oko grčke budućnosti u Evropi uneti jaz u grčko društvo? Spiros se ne da pokolebati: „Sloboda nije ništa drugo nego svladavanje straha. Ko dozvoli da njime upravlja strah, taj živi u ropstvu“, grmi Koreas.

Borbena prošlost

Sukob zagovornika grčkog „da“ i onih koji su za „ne“ na referendumu vodi se veoma emotivno. Pri tom mnogi demonstranti pred očima nemaju samo budućnost Grčke, već i svoju sopstvenu ponosnu prošlost. Borba generacije očeva za više demokratije u zemlji koju su potresali brojni ratovi i krize. Sonja, koja se kao aktivistkinja zalaže protiv mera štednje, priseća se da je „jula 1965. kraljevska palata intervenirala i srušila demokratski izabranu vladu. Tada smo izašli na ulice kako bismo branili demokratiju u našoj zemlji. Nikada nismo mogli ni pomisliti da će 50 godina kasnije, u julu 2015, upravo Evropska unija, koja sebe rado vidi kao kolevku demokratije, intervenisati isto tako grubo.“

Sve češće se na ulicama Atine može čuti to istorijsko poređenje, te spomen Iouliane, dramatičnih događaja iz jula 1965. Tada je mladi kralj Konstantin srušio sveže izabranu vladu levo-liberalnog političara Jorgosa Papandreua. Navodno s ciljem sprečavanja komunističkog ustanka. Usledile su ulične borbe, trajna politička kriza s vladama koje su se smenjivale kao na tekućoj traci, te vojni puč 1967. Iouliana je tada označila početak kraja grčke demokratije i temelj je mita koji je nastao oko dinastije Papandreu, mit koji i do današnjih dana još uvek utiče na politički život Grčke. Želi li levi premijer Aleksis Cipras da nastavi s tom tradicijom, kako bi kao junak ušao u istorijske udžbenike?

„Radi se o budućnosti zemlje“

Očito zagovornici grčkog „da“ koji su u utorak takođe u velikom broju demonstrirali u Atini, misle u drugačijim kategorijama. „Već celu večnost nisam bila na nekom protestu, ovaj put sam svakako hteo da budem na licu mesta“, kaže Vasiliki. Ona ne može da zamisli ništa drugo nego „da“ Evropi. „Ovde se radi ni manje ni više nego o budućnosti naše zemlje“, upozorava. Kao advokatica ova majka dvoje dece uspela je da obezbedi skromno blagostanje. Svoju decu odgaja proevropski, liberalno, oni uče strane jezike. Vasiliki je pripadnica generacije za koju je Evropa bez granica sama po sebi razumljiva – i to ni u kojem slučaju ne želi da ugrozi. „Smatram upravo neverovatnim da ovde moram da demonstriram i borim se za nešto što je samo po sebi razumljivo“, uzbuđeno priča 44-godišnjakinja.

Zagovornici grčkog „da“ govore o referendumu koji će odlučiti o smeru evropske budućnosti Grčke. Druga strana u referendumu vidi samo odluku o poslednjim predlozima kreditora. Borbe oko tumačenja značenja referenduma traju – i premijer Cipras želi da doprinese. Ko se odluči za „da“, taj postaje krivac za nastavak politike štednje, opomenuo je premijer u TV-nastupu. Pisac Hristos Homenidis premijerovo obraćanje naziva „neverovatnim postupkom“. „Da jedan šef vlade krivcima naziva birače samo zato što ne dele njegovo mišljenje, to se još nije dogodilo. Pa ni u autoritarnom režimu“, kazao je ljutiti Homenidis.