„Atlas sreće“ i odnos imigranata prema Nemačkoj

Najzadovoljniji životom uopšte su stanovnici Šlezvig Holštajna. Na drugom mestu je Hamburg, na trećem – Donja Saksonija. Inače, regioni u ovoj tabeli se ne poklapaju u potpunosti sa nemačkim saveznim državama. U nju su tako unete severnomorska Donja Saksonija i Donja saksonija Hanover. Zatim, nema Severne Rajne Vestfalije kao jedne celine, već su to Severna Rajna Diseldorf i Severna Rajna Keln, kao i – Vestfalija. Tu su i Franačka i Južna Bavarska, a Rajnland-Pfalc i Sarska oblast se vode zajedno.

Bilo kako bilo, Nemci najzadovoljniji životom uopšte žive u Šlezvig Holštajnu i Hamburgu sa prosečnom ocenom 7,3 i 7,2 a sledi Donja Saksonija sa ocenom 7,1. Na poslednjem mestu je Brandenburg sa ocenom 6,5, a šest poslednjih mesta zauzimaju istočnonemačke oblasti.

Svojim primanjima su najzadovoljniji stanovnici Severne Rajne Keln, sa ocenom 6,6 dok je – iako u istoj saveznoj državi - Severna Rajna Diseldorf tek na 10. mestu. Šlezvig Holštajn je i tu visoko, na drugom mestu, a Brandenburg je i po ovom kriterijumu na poslednjem mestu. Zdravljem je najzadovoljniji Hamburg, a najnezadovoljniji (opet) Brandenburg. Svojim radom najzadovoljniji je opet Šlezvig Holštajn a kada je o tome reč, ima još neko ko je nezadovoljniji od Brandenburga i to je Tiringija.

Odnos imigranata prema Nemačkoj

Posebno ispitivanje je sprovedeno među imigrantima koji vladaju nemačkim jezikom. Oni su zamoljeni da pokažu stepen saglasnosti sa različitim tvrdnjama o odnosu prema Nemačkoj. 61 odsto imigranata podržava tvrdnju: „Nemačka je moja domovina, tu je moja budućnost.“ Tri odsto podržava tvrdnju: „Sa Nemcima želim da imam što je moguće manje kontakta.“ Ali, u ispitivanju su i imigranti podeljeni u šest grupa: bivši SSSR, Poljaci, Turci, Južna Evropa, Jugoistočna Evropa i Balkan, te – imigranti sa drugih kontinenata.

Grupa koja u najmanjoj meri vidi Nemačku kao svoju domovinu su – imigranti iz Jugoistočne Evrope i sa Balkana – njih 60 odsto. Takav rezultat su pokazali i Turci. Ali, imigranti iz jugoistočne Evrope i Balkana u najvećoj meri podržavaju i tvrdnju: „Sa Nemcima želim da imam što manje kontakta“ – njih četiri odsto misli tako. To je rezultat koji postoji samo još među imigrantima sa drugih kontinenata.

Jedna od tvrdnji čiju su tačnost procenjivali imigranti u Nemačkoj glasila je: „Važno mi je da moja deca govore jezikom moje otadžbine“. Oni kojima je to najvažnije su imigranti iz Južne Evrope (54%), imigranti iz bivšeg Sovjetskog saveza (53%) i Turci (52%), slede doseljenici iz Jugoistočne Evrope i Balkana (43%), sa drugih kontinenata (41%) i iz Poljske (40%). Tvrdnju da će se jednog dana vratiti u otadžbinu ili zemlju svojih roditelja kao tačnu u najvećoj meri ocenjuju imigranti iz Južne Evrope (27%), a u najmanjoj – oni iz bivšeg Sovjetskog saveza (5%).

dpa/dp/sb/idj