1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Austrija bez predsednika do jeseni

Kristijan Bartlau, Beč2. jul 2016.

Jedva da se u može naći primer u prošlosti za ono šta se dešava u Austriji: Ustavni sud je poništio tesnu pobedu van der Belena nad desnim populistom Hoferom u drugom krugu predsedničkih izbora.

https://p.dw.com/p/1JHv0
Österreich Präsidenten-Wahl 2016 Norbert Hofer Alexander Van der Bellen
Aleksandar Van der Belen i Norbert HoferFoto: picture-alliance/dpa/F. Wieser

Praktično odmah nakon objavljivanja pobede Aleksandra van der Belena u drugom krugu predsedničkih izbora u Austriji 22. maja, poraženi kandidat desne populističke Slobodarske stranke, Norbert Hofer je najavio žalbu. Jer prednost van der Belena je bila minimalna - ravno 30.863 glasova, a i ta prednost je nastala tek nakon prebrojavanja glasova koji su stigli pismenim putem.

Ovog petka (1.7.) austrijski Ustavni sud je prihvatio žalbu poraženog kandidata i poništio je drugi krug predsedničkih izbora u Austriji. "Razmera propusta me je potpuno iznenadila", kaže nam austrijski stručnjak za ustavno pravo Hajnc Majer. Ustavni sud je pozvao čitav niz svedoka - uključujući i oba predsednička kandidata, koji su otkrivali uvek nove propuste. Ovaj bivši profesor univerziteta zato hvali ovako oštru odluku sudija Ustavnog suda: "Oni su povratili poverenje u demokratiju, jasnim stavom i nedvosmislenom odlukom."

"Neviđena šlampavost"

Predsjednik sudskog veća Ustavnog suda Gerhart Holcinger je tačno u podne objavio možda najvažniju odluku u karijeri: čitav izborni postupak drugog kruga predsedničkih izbora se proglašava ništavnim sve od raspisivanja tih izbora 2. maja. Jer Sud je utvrdio nepravilnosti u 14 od ukupno 20 izbornih okruga kojima su se suci bavili. Time je sporno 77 000 glasova, što je daleko više od prednosti koju je osvojio van der Belen. Sudije nisu našli dokaza za manipulcije, ali razmjere kršenja propisa su tolike da se mora posumnjati u čitav ishod.

Österreich Urteil zur FPÖ-Wahlanfechtung in Wien
Sudije ustavnog suda AustrijeFoto: picture-alliance/dpa/L. Niesner

Pre svega je problem što su u mnogim izbornim okruzima demokratski izbori postali rutina, pa se mnogima činilo da se ne mora slediti baš svako slovo izbornog zakona. Propis nalaže da se pisma s glasačkim listićima moraju početi prebrojavati dan kasnije, dakle u ponedeljak 23. maja u 9 sati. Neki su pristigla pisma prebrojali već u nedelju uveče, a neki su sa prebrojavanjem počeli već u 6 sati ujutro. Glavni problem je to što su opštinski službenici prebrojavali bez prisustva izborne komisije koju čine predstavnici političkih stranaka, odnosno kandidata. Negde je komisija samo "informisana" o rezultatu, negde su komisiji "pomogli" - tako da su već u nedelju otvorili omotnice da se komisija "ne bi mučila" i da prebrojavanje bude brže. Da se tako krši propis o tajnosti izbora i nepristranog prebrojavanja glasova - o tome se nije previše razmišljalo. Ustavni sud je ukorio i medije koji su počeli izveštavati o ishodu izbora pre nego što su izborna mesta uopšte bila zatvorena.

Hofer ubrzo postaje 1/3 predsednika

Klaus Poier sa univerzitata u Gracu priznaje kako je "frustrirajuće iskustvo" da se u tim razmerima krše izborni zakoni. Jer, treba se setiti predsedničkih izbora u SAD 2000. i večitog prebrojavanja glasova birača u Floridi. Tamo je Vrhovni sud obustavio novo prebrojavanje i zapravo je čitavo era Džordža Buša mlađeg bila pod senkom pitanja - da li je zapravo pobednik bio Al Gor. "Zato je ova odluka mnogo bolja", smatraju austrijski profesori prava.

Odluka Ustavnog suda je tako dovela Austriju u izuzetni položaj u kojem zapravo - uopšte neće imati predsjednika. Mandat predsednika Hajnca Fišera ističe 8. jula i nema načina da se njegov mandat privremeno produži. Njegove poslove će komisijski vodi trojka: sticajem okolnosti baš Hofer i predsednici Nacionalnog veća (parlamenta) Austrije, Doris Bures iz socijaldemokratske stranke i Karlhajnc Kopf iz Narodnjaka.

Barem dva meseca...

Hofer je već rekao da će rado prihvatiti tu dužnost, ali je isto tako izjavio da se "raduje novim izborima" i da je uveren da će konačno zaista postati predsednik Austrije. Kad će ti izbori biti - to je teško reći. Načelno, to odlučuje Vlada, mada tu nisu propisani rokovi. Ali i tehnički uzevši, to neće biti tako skoro: već puko štampanje izbornih listića i priprema za ponavljanje drugog kruga predsedničkih izbora traje najmanje 11 nedelja. Utoliko se realno može očekivati da će se konačno biti poznat predsednik Austrije tek krajem septembra ili početkom oktobra.

I - ovaj put neće biti objavljivanja "preliminarnih rezultata": Ustavni sud je jasno upozorio medije da će rezultat biti objavljen tek nakon prebrojavanja svih glasova - Baš svih.