Automobil u umetnosti – dve strane medalje

„Rika automobila lepša je od Nike sa Samotrake*“, zapisao je 1909. godine Italijan Filipo Tomazo Marineti u svom poznatom „Manifestu futurzima“. Za Marinetija i njegove prijatelje, ljudi i mašine ne mogu se razdvojiti. Dinamika, buka i nasilje, sve to je za njih trebalo da bude vidljivo i u umetnosti. Automobil je za njih bio simbol modernog vremena, objašnjava Ekerhard Maj, iz kelnskog muzeja „Valraf-Riharc“:

„Razaranje starog i stvaranje novog. I auto koji odiše snagom. Snagom koja je izvire iz njega, iz njegovog jezgra. Automobil je jednostavno bio cilj svih razmišljanja futurista, auto kao neka vrsta koncentrisane sile“, kaže Maj.

Automobil postaje simbol destrukcije

Ovakvo naivno oduševljenje okončalo se tek sa pojavom Pop-arta. U doba masovne kulture i masovne proizvodnje, automobil postaje potrošački fetiš. U seriji radova Endija Vorhola iz 1963. o sudarima automobila, žrtva nesreće beživotno leži pored uništenog automobila. Umetnik koristi fotografiju saobraćajne nesreće iz dnevnih novina i pretvara te motive u drečave, šarene slike. Dela iz te serije pred društvo postavljaju ogledalo upirući prstom na senzacionalizam medija.

„Endi Vorhol je samo jedan od onih koji su se uhvatili u koštac sa posledicama, sa kriminalizacijom automobila – sa nesrećama, smrću. Reč je naravno o američkom snu o automobilu. Tendencija je biti kritičan kroz negaciju“, kaže Maj.

Kilometri i kilometri saobraćajnih gužvi, buka i izduvni gasovi. Od pobede koju su odneli automobili došlo se do zastoja. Fluksus umetnici šezdesetih i sedamdesetih godina u svojim performansima deformišu, spaljuju i uništavaju automobile. A jedan od njih, Amerikanac Al Hanzen, komponovao je, početkom šezdesetih, delo pod nazivom „Auto Bibi“

Danas automobil više nije „mašina snova“ već „prljava mašina“. On je i simbol individualnosti, ali i simbol uništavanja životne sredine. Švajcarska video-umetnica Pipiloti Rist u jednom od svojih nastupa udara buketima po staklima parkiranih automobila.

Umetnik iz Kelna Johanes Vonzajfer godinama fotografiše automobile marke Honda. Na ulici, parkingu, autoputu… U Nemačkoj, Belgiji i Americi. Za njega je taj auto savršena skulptura. „To radim tako što uvek sa sobom nosim mali foto-aparat – i danju i noću, kod kuće ili na putu. Fotografišem samo jednom i ne želim ništa da znam o vozaču. Škljocnem jednom na ulici i to mi je dovoljno“, kaže Vonzajfer.

* Nika sa Samotrake ili Krilata pobeda je jedna od najvećih i najpoznatijih skulptura stare Grčke koja simbolizuje boginju pobede.

Autori: Sabine Elce / Ivan Đerković
Odg. urednik: Nemanja Rujević