Autonomija za Donbas?

Nije se dugo čekalo na hladni tuš iz Moskve. Iz tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je predlog iz Kijeva o promeni Ustava tek „vežba političke demagogije“. Tvrdi se da ukrajinski predlog nema mnogo veze sa februarskim sporazumom iz Minska, koji su predstavnici vlasti u Kijevu i proruskih separatista postigli uz posredovanje evropskih ministara. Slično o promenama Ustava misle pobunjenici u Donjecku i Lugansku.

U Kijevu međutim tvrde da predložene izmene najvišeg pravnog akta poštuju dogovor iz Minska „do poslednjeg zareza“. To je predsednik Petro Porošenko rekao u četvrtak, pre nego što su poslanici izglasali da predlog novog Ustava pošalju na razmatranje Ustavnom sudu čija se odluka očekuje do kraja avgusta. Kako bi Ustav konačno bio usvojen, ukrajinski parlament mora da održi još dve rasprave, te da ga konačno izglasa takozvanom „ustavotvornom većinom“ od 300 glasova. U četvrtak je ZA bilo 288 poslanika.

Pritisak Zapada

Radi se o drugoj ustavnoj reformi od donošenja dokumenta 1996. godine. Suština je primena sporazuma iz Minska u odnosu prema teritorijama koje kontrolišu separatisti na istoku zemlje. Ukrajina se obavezala na decentralizaciju, odnosno davanje više ovlašćenja regionima. U predloženom članu 11 se detaljnije opisuje da pobunjenici iz Donjecka i Luganska mogu da računaju sa amnestijom, da će imati pravo glasa u postavljanju tužilaca i sudija te sopstvene snage bezbednosti („narodnu miliciju“). Osim toga, Kijev se obavezuje da će sve to finansirati iz budžeta. Novi Ustav bi trebalo da stupi na snagu do kraja godine.

Kolika je važnost reforme videlo se i po prisustvu Viktorije Nuland, izaslanice američke vlade za Evropu. Pre glasanja ona se sastala sa brojnim ukrajinskim poslanicima i pokušala – očigledno sa mnogo uspeha – da ih ubedi da podrže promene Ustava. Dva dana ranije su kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland telefonirali predsedniku ukrajinskog parlamenta. Stoga su pojedini političari u Kijevu govorili o zakulisnom pritisku Zapada.

„Ovim promenama dajemo legitimitet za trenutni status okupiranih teritorija. To je poraz za Ukrajinu“, rekao je Serhij Trauta, bivši guverner Donjecka. I kijevski stručnjak za spoljnu politiku Bohdan Jaremenko kaže da je Ukrajina bila podvrgnuta moćnom pritisku zapadnih partnera. „Zapad pokušava da reši konflikt na račun Ukrajine“, rekao je Jaremenko za DW. No politički najmoćniji čovek Ukrajine – predsednik Petro Porošenko – demantuje da je ikakvog pritiska bilo.

„Finansiranje kriminalaca“

Izvesno je da reforma Ustava stavlja zemlju na tešku probu. To se videlo i na samom glasanju kada je se uzdržalo više od 20 poslanika Porošenkove partije. U Narodnom frontu premijera Arsenija Jacenjuka bilo je deset neposlušnih poslanika. Gromoglasni aplauz za promene Ustava čuo se jedino od poslanika „Opozicionog bloka“ koji čine partijski drugovi svrgnutog i odbeglog bivšeg predsednika Viktora Janukoviča.

Glasovi kritike u Kijevu sve su glasniji. Tvrdi se da Ukrajina avansno ispunjava dogovore iz Minska dok proruski separatisti – uprkos najavama i obećanjima – još nisu povukli naoružanje niti zatvorili granicu sa Rusijom. Tu se mora dodati da za te tačke sporazuma iz Minska nisu bili predviđeni rokovi. „Bilo kakav posebni status za Donbas legitimiše ruske trupe i plaćenike na ukrajinskoj teritoriji“, kaže Oksana Sirojid, potpredsednica parlamenta koja važi za najglasniju kritičarku reforme. Njena partija Samopomoć deo je vladajuće koalicije, ali je glasala protiv promena Ustava.

O „kapitulaciji“ pred Vladimirom Putinom i separatistima govori Serhij Rahmanjin, poznati komentator kijevskog nedeljnika Zerkalo tišnja. „Predlaže nam se da ne kaznimo kriminalce i još da ih finansiramo iz budžeta“, napisao je Rahmanjin nakon glasanja u parlamentu. On prognozira da reforma Ustava neće doneti željenu deeskalaciju. Naprotiv, doći će do zaoštravanja i novih sukoba, smatra ugledni novinar.