Avioni uništavaju klimu

Smatra se da oko 2,5 odsto globalne emisije ugljen-dioksida nastaje u avionskom saobraćaju. No, avioni pojačavaju efekat staklene bašte i time što u atmosferu izbacuju azotne i fosforne okside, čađ i vodenu paru. Azotni oksidi u atmosferi formiraju posebno opasan ozon a vodena para stvara kondenzacione tragove koji – posebno noću – povećavaju pomenuti efekat.

Savezni zavod za zaštitu životne sredine (UBA) smatra da su ti efekti vazdušnog saobraćaja dva do pet puta veći nego efekti emisije CO2 – i da zato udeo tog saobraćaja u globalnom efektu staklene bašte iznosi najmanje pet odsto. Kada je reč o zaštiti klime, avion nije baš najpovoljnije prevozno sredstvo. Prema računici UBA, emisija po osobi i kilometru leta u proseku iznosi 196 grama CO2. Poređenja radi, brzi voz - prema navodima nemačke železnice Dojče ban – proizvodi samo 11 grama CO2 po osobi i kilometru. Drugim rečima, vožnja vozom je najmanje 18 puta zdravlja za životnu sredinu.

Ljudi premalo znaju

Putnici u pravilu nisu informisani o štetnosti letova za klimu. Kada kupuju karte, na aerodromima ili za vreme leta, o tome ih niko ne obaveštava. To čine samo specijalizovani internet-portali na kojima može da se izračuna emisija štetnih gasova kada se u za to predviđena polja unesu podaci o tipu aviona i liniji leta. Tako se vidi da povratni let na liniji Berlin-Njujork Boingom 747 proizvodi 6530 kilograma CO2. Pošto avion na toj liniji leti na velikoj visini i iznad mora, prema računici portala Atmosfer, efekti po klimu su posebno veliki: 507 grama CO2 po osobi i kilometru.

Za korisnike su od pomoći i druge informacije koje takvi portali nude. A nemački Savezni zavod za zaštitu životne sredine savetuje da se u cilju zaštite klime – izbegavaju letovi avionom. Na putovanjima srednje dužine preporučuje se korišćenje autobusa i vozova. Ako se letenje baš ne može izbeći, najbolje je izabrati najkraću moguću rutu bez presedanja, pošto poletanje i sletanje znače dodatno opterećenje za životnu sredinu.

Taksom protiv zagađenja

Aviokompanije ne plaćaju porez na obrt i na kerozin. U Nemačkoj su – prema podacima Zavoda za zaštitu životne sredine – avionski letovi subvencionisani sa deset milijardi evra godišnje. Stručnjaci traže ukidanje tih subvencija, kao i da se troškovi zaštite klime prebace na avionski saobraćaj. Tako bi trebalo da nastane i fer konkurencija između prevoznih sredstava.

Da bi u avionskom saobraćaju bila unapređena zaštita klime, savez nemačkih nevladinih organizacija traže uvođenje specijalnih taksi. Tako bi aviokompanije od 2020. trebalo da plaćaju deset evra po toni emitovanog ugljen-dioksida, a do 2030. bi ta taksa trebalo da se poveća na 80 evra. Jer, u nju bi onda bili uključeni i drugi štetni efekti za klimu koji nemaju veze sa CO2. One bi mogla da promene visine i koridore leta da bi tako manje štetila klimi. Savez organizacija za zaštitu životne sredine, saobraćaj i razvoj BUND predlaže da se prihodi od takvih taksi direktno prosleđuju Zelenom fondu za klimu. Time bi mogli da se finansiraju programi za smanjivanje emisije štetnih gasova i mere zaštite klime u siromašnijim zemljama.

Sporazum o zaštiti klime u avio-saobraćaju?

BUND svojim predlozima želi da animira nemačku vladu da bolje štiti klimu u avionskom saobraćaju. Nemačko ministarstvo saobraćaja namerava da do 2016. podnese sveobuhvatni koncept takve zaštite. Organizacije za zaštitu životne sredine od Međunarodne organizacije za civilni vazdušni saobraćaj (ICAO) očekuju da do te godine takođe razradi svetski sistem taksi u avionskom saobraćaju koji bi trebalo da stupi na snagu 2020.

Evropska unija je želela da još od 2012. aviokompanije plaćaju posebne takse za interkontinentalne letove. No, taj predlog je propao zbog otpora SAD, Rusije i Kine. Doduše, ICAO neće dati značajan predlog za redukciju C=2 u vazdušnom saobraćaju. To je interesna zajednica u kojoj svoje interese zastupaju ministri saobraćaja i predstavnici aviokompanija - tu se ne razmišlja mnogo o smanjenju štetnih gasova.