Bžežinski: Za akciju potrebna šira strategija

Dojče vele: Nakon sumnje da su protiv civila upotrebljena hemijska oružja širokih razmera, čini se da je neka vrsta vojne akcije protiv Asadovog režima sada neizbežna. Da li podržavate vojnu akciju i kakav je Vaš stav po tom pitanju?

Zbignjev Bžežinski: „Smatram da, ako će ta akcija da bude sprovedena, ona mora da bude deo neke šire strategije. U suprotnom, ona bi mogla da bude samo odgovarajuća kazna. Ali da li će to rešiti problem, postoji li neka strategija koja predstavlja rešenje za taj problem, ko učestvuje u toj strategiji, a ko ne? Mislim da treba ozbiljno razmisliti o tim pitanjima pre upuštanja u vojnu akciju koja može da donese neželjene posledice, iako je ona možda moralno opravdana gledano sa strane prirode upotrebljene sile, poznatije kao akt protiv ljudi.“

Mislite li da Obamina uprava ima strategiju ili širi plan za Siriju i posledice koje donosi vojna akcija?

„Ako je imaju, onda je to veoma dobro čuvana tajna.“

Kakvu vrstu plana biste Vi voleli da vidite?

„Izgleda mi da je problem sa sirijskim slučajem deo šire dileme koja se tiče preokreta na Bliskom istoku. Rešenje za taj preokret ne može u potpunosti da se bazira na vojnoj moći, niti bi trebalo da zavisi skoro isključivo od zapadnih snaga. Zapanjen sam koliko su Velika Britanija i Francuska voljne da sprovedu vojnu akciju (razgovor vođen pre nego što je britanski parlament odbacio predlog vlade za vojnu intervenciju u Siriji prim.ur). Ipak, svestan sam činjenice da su obe te sile zapravo bivši imperijalisti, oni koji su nekada imali svoje kolonije u tom regionu. Kada je reč o aktuelnim događajima koje sam u svojim knjigama nazvao 'globalnim političkim buđenjem', politika sile koja se zasniva prvenstveno na Zapadu i u nekim slučajevima na bivšim kolonijalnim silama, ne izgleda mi kao obećavajuće rešenje za taj regionalni problem.“

Pomenuli ste potrebu za širom koalicijom koja bi trebalo da učestvuje u bilo kojoj vojnoj akciji. Šta mislite pod tim?

„Ako do toga dođe, mislim da bi trebalo otvoreno i direktno uključiti Tursku, barem minimalno. A mislim i da bi trebalo da postoji neki izraz odobravanja toga, kao i podršku drugih sila čije ekonomsko blagostanje dosta zavisi od minimalnog stepena stabilnosti na Bliskom istoku. Drugim rečima, imam na umu neke od azijskih snaga koje izuzetno zavise od stabilnog protoka energetskih proizvoda koji dolaze sa Bliskog istoka.“

Niste pomenuli Rusiju. Kakvu ulogu bi ta zemlja trebalo da igra, prema Vašem mišljenju?

„Osetljiva uloga Rusije bi bila u pridruživanju međunarodnoj zajednici prilikom definisanja nekih zajedničkih standarda, ne samo za rešenje sirijskog problema, već i za sporazum sa Iranom o njihovom nuklearnom programu, tj. o načinu za održavanje njegove stabilnosti i predviđene opravdanosti. Naravno, tu se ubraja i aktivna podrška rešenju izraelsko-palestinskog problema, koji je uzrok nekim od postojećih tenzija. Sve to treba posmatrati u širem kontekstu, a ne postupati ograničeno, u smislu usamljenog vojnog odgovora malog broja zapadnih zemalja, od kojih neke od njih nemaju naročito konstruktivna istorijska iskustva.“

Kako tumačite činjenicu da se Obamina uprava baš i ne trudi da uključi Ujedinjene nacije u te napore, nego u suštini pokušava da regrutuje NATO umesto njih?

„Nisam siguran da ste u pravu kada tako opisujete Obamin kabinet. Mislim da bi oni voleli da Ujedinjene nacije upotrebe sankcije, ali da su zabrinuti da bi Rusi mogli da stave veto na tu odluku, a možda čak i Kinezi. Mislim da to nagoveštava da veliki udeo ozbiljnih rasprava treba preduzeti u zemljama koje na bilo koji način osećaju da bi mogle da budu pogođene posledicama ubrzanog širenja nasilja u regionu, kao u celini. Ukratko, taj problem je veći od Sirije i ne može mu se prilaziti kao čisto sirijskom problemu. Kao drugo, ta akcija odmazde zbog moralno ozbiljnog prestupa kao što je upotreba hemijskog oružja i dalje mora da bude deo većeg plana sa strateškim ciljevima, a ne da bude čisto kaznena.“

Kakvu vrstu posledica očekujete ili ih se plašite, a koje mogu da nastupe posle mogućeg vojnog napada protiv sirijskog režima? Predsednik Asad je već pretio da će da uvuče Sjedinjene države u drugi Vijetnamski rat. Da li tu pretnju shvatate ozbiljno?

„Svaka analogija je u određenom stepenu odgovarajuća, ali isto tako i veoma varljiva. Mislim da postoje brojni aspekti vijetnamskog problema vrlo različiti u odnosu na Siriju. Tu treba pomenuti i činjenicu da u Siriji postoji veoma značajna opozicija, koja ipak nije toliko privlačna u svakom pogledu.“

Da zaključimo onda, Vi trenutno niste ubeđeni da je moguća vojna akcija protiv Sirije dobar potez?

„Ne vidim širi strateški kontekst za to. Isto tako, brine me to što su učesnici suviše usko određeni, što znači, Amerika i bivše kolonijalne sile. To mi izgleda kao neodložno stvaranje političkog problema.“

Zbignjev Bžežinski bio je državni savetnik za bezbednost predsednika SAD Džimija Kartera od 1977. do 1981. godine. Smatra se jednim od najistaknutijih američkih stručnjaka za spoljnu politiku. Trenutno je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu „Džon Hopkins“, kao i savetnik i poverenik Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Autori: Mihael Knige / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković