Bašta je pravi melem za dušu!
28. jul 2009.
Međutim, ova povlastica nije privilegija samo onih koji imaju kuću sa dvorištem. Zahvaljujući lajpciškom lekaru Moricu Šreberu, koji je početkom 19. veka došao na ideju da se u velikim gradovima naprave male bašte za siromašniji sloj građana, mnogi su dobili priliku da uživaju u prirodi.
U baštama su deca mogla da se igraju, a odrasli su imali mogućnost da gaje voće i povrće. Lekaru iz Lajpciga na prvom mestu je bilo zdravlje. Sto godina posle zdravlje je ustupilo mesto uživanju. Mariane Genenger-Hajn iz Udruženja prijatelja vrtova iz Rajnlanda kaže.
„Devedesetih godina prošlog veka, ljudi su u baštama pronašli razonodu. Mogli su da slave u društvu i da popričaju sa komšijama preko ograde“.
Namena vrtova se kroz istoriju menjala
Za vreme Drugog svetskog rata namena malih vrtova je promenjena. Mariane Genenger Hajn pojašnjava: „U Drugom svetskom ratu mnogo ljudi je ostalo bez domova. Neki su se preselili u baštice gde su mogli da gaje voće i povrće kako bi se prehranili.“
Nakon rata malim zelenim oazama brzo je vraćena stara namena. Naravno da je u društvu lepše provoditi vreme. Ali ni ovde se nije moglo bez određenih pravila pa su zato osnovana mala vrtna udruženja. Trenutno ona u Nemačkoj imaju 1,2 miliona članova iz svih društvenih slojeva. Među njima je i veliki broj useljenika, a uočljiv je i porast mladih ljudi. Mariane Genenger Hajn priča:
„U međuvremenu ima dosta mladih tridesetogodišnjaka koji imaju malu decu. Imati ovakav vrt nije malograđanština. Naprotiv, bašte su baš u trendu..“
„In“ ili ne, do malih bašti nije lako doći. U Berlinu i Hamburgu su čak sastavljene tzv. liste čekanja.
Autor: F. Gazon, Ž. Bašić, odg. urednik: N. Jakovljević