Bajke treba pripovedati

Bajke ne gube na popularnosti. Naprotiv. One danas služe kao podloga za bezbrojne filmove, knjige i serije. Tržište je preplavljeno. „To, međutim, dovodi do toga da svako čita druge priče i da ne poznajemo svi iste bajke. Nedostaje veza“, kaže istraživač bajki Volfgang Mider. On je optimista i ne sumnja u to da li će bajke i ubuduće biti sačuvane. Njega brine samo kako će one biti širene, a kako prihvatane.

Dobitnik Evropske nagrade za istraživanje i očuvanje bajki 2012. već više od 40 godina se bavi značenjem i širenjem bajki. Kao američki Nemac on poznaje dve kulture i proučava pre svega uticaj nemačkih bajki u svetu. „Nemačke bajke i dalje imaju izuzetno značenje. Gotovo da nema zemlje u kojoj se ne mogu naći klasične bajke braće Grim“, kaže Mider. Iako su stare priče prilagođene današnjem vremenu, suština je sačuvana. „Najčešće su odabrane bajke sa čarobnjacima i pozitivnim, didaktičkim završetkom. Naravno, one uvek imaju nešto zlo u sebi. Ali, kod bajki je lepo to što ima pravde i Dobro na kraju pobeđuje.“

Poetski o običnim problemima

Načelo Dobra i Zla nalazi se i u modernim pričama, kao što je ona o Hariju Poteru. To je ono što oduševljava mlade ljude i što ih ponovo podstiče na čitanje. To je ista šema u različitim varijantama, najjednostavniji princip na svetu. Mider kao primer navodi svoju najdražu bajku braće Grim – „Zvezdani taliri“ (Sterntaler). „U njoj se prenose vrednosti kao što su nada i pravda, koje uvek nailaze na dobar odjek.“ Ali, ne samo to. Bajke govore istine o čoveku, zbog čega vrede za sva vremena i sve kulture, kaže Mider: „U bajkama se obrađuju izvorni problemi, dakle sasvim obični ljudski problemi u poetskom, simboličnom jeziku. S time svi možemo da se identifikujemo, bez obzira na granice.“

Svoju ljubav prema nemačkim bajkama i nemačkom jeziku, taj germanista je otkrio posredno: posle mature otišao je na studije u SAD. U stvari je hteo da postane matematičar, ali jedan etnološki seminar o Nemcima toliko ga je oduševio da je odlučio da radi na povezivanju naroda iz svoje nove domovine – SAD. Vratila su se stara sećanja iz Nemačke. „Pedesetih godina su se, kada kupite margarin, uz njega dobijale i sličice koje sam mukotrpno sakupljao i lepio u albume. U tim albumima upoznao sam veliki svet bajki.“

Pričanje bajki u školama

Danas stvari izgledaju drugačije. U digitalnom dobu promenio se način komunikacije. „Ono što je ranije trajalo decenijama, danas se širi veoma brzo. Pitanje je samo hoće li opstati osnovni oblici bajki i izreka. One najčešće brzo nestaju. Ali, preko interneta može tačno da se utvrdi koliko je nešto prihvaćeno.“ To što se bajke i priče mogu pronaći svuda, utiče i na pripovedanje. Priča se gotovo uopšte više ne pripoveda, ona se konzumira – u bioskopu, na televiziji ili na internetu. „Ako neko nekog na ulici zamoli da ispriča bajku, gotovo niko to neće znati. Iako bajku znamo, nismo navikli da je pripovedamo“, kaže Mider.

Promenila su se i očekivanja u pogledu slikovitosti jezika i brzine pričanja. Filmovi postaju brži, a kontekst i radnja kompleksniji. Opšta poplava bajki učinila je suvišnim zajednički aspekt pripovedanja. Ipak, u novije vreme, Mider uočava novi trend svesnog pričanja bajki u školama. To je važno kako bi se „mladim ljudima pokazalo da ih nešto povezuje. S obzirom današnju politiku nameće se pitanje: možemo li kao ljudi zaista da izađemo na kraj s time da drugima ne pomažemo. Mislim da bajke svojim jednostavnim porukama, kao što je spremnost na pomoć, nesebičnost i spremnost deljenja, daju jednostavan odgovor“.

Veliki doprinos

Volfgang Mider objavio je više od 200 publikacija i oko 500 članaka na temu bajki, priča i izreka. Na univerzitetu u Vermontu predaje germanistiku i folkloristiku. „Kod svojih studenata želim da otvorim lični pristup bajkama. Zašto čitamo bajke? Koji sistemi vrednosti se u njima opisuju? Pokušavam da i u nauci budem posrednik između kultura.“

Miderova skromnost razoružava. Uprkos brojnim međunarodnim priznanjima, on nije siguran da zaslužuje Evropsku nagradu za istraživanje i očuvanje bajki, koja će mu biti uručena danas, 13. septembra 2012, u bavarskom Folkahu kod Vircburga. U stvari, teško da postoji neko na svetu ko je toliko uticao na istraživanje baki i izreka kao on.

Autori: Šarlote Hausvedel / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković