Balkan i EU: Ne treba izmišljati toplu vodu

Zapadni Balkan se nalazi pred mnogim izazovima na putu evropskih integracija i stoga je regionalno povezivanje jedan od načina da se te prepreke prevaziđu zajedničkim naporima. Kako ističe Volfram Mas, nemački ambasador u Srbiji, regionalna saradnja i povezivanje su i jedan od preduslova za uspešniji nastup na globalnom tržištu. Potencijalni investitori uvek posmatraju regionalnu perspektivu i za njih je pristup susednim tržištima od ključne važnosti prilikom odlučivanja o investicijama, naglašava Mas.

Preuzeti gotova iskustva

Mihajlo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže za Dojče vele da je za izgradnju regionalne mreže ključno to da ona, osim državnih institucija, obuhvati i ono što zovemo civilnim društvom. Ključno u tom procesu je što u njemu učestvuju zemlje koje su već članice EU, kao i one koje su ispred Srbije na putu ka Evropskoj uniji: „Korist za Srbiju je da kroz direktnu priču nešto nauči, da ne otkriva toplu vodu, da ne otkriva točak – sve je to već otkriveno – već da pokuša da prenese i iskoristi iskustva drugih zemalja za ubrzanje sopstvenih integracija.“

Princip održivog razvoja

BalkanNet je jedna od regionalnih inicijativa za promovisanje partnerstva privatnog i javnog sektora. Ta organizacija je već radila na više projekata, zajedno sa nemačkim stručnjacima, kaže za DW Dejan Zagorac, predsednik BalkanNet-a za Srbiju: „Ti projekti su uglavnom bili u vezi životne sredine, ili privrednog razvoja. Od ove konferencije se upravo očekuje da se formira grupa mladih ljudi, ali i ne samo njih, koji su na neki način povezani sa INWENT-om i GTZ-om, i koji su koristili njihove stipendije, da se dalje umreže i naprave mrežu za održivu privredu. Znači, za razvoj privrede, ali u skladu sa principima održivog razvoja.“

Veza privrede i ekologije

Regionalna saradnja podrazumeva i poboljšanje političkih i ekonomskih veza zemalja Zapadnog Balkana. Iako se na prvi pogled veliki broj zajedničkih projekata odnosio samo na ekologiju, i ispunjavanje nekih ekoloških standarda, Dejan Zagorac ističe da se privredni razvoj i zaštita životne sredine ne mogu tako lako razdvojiti:

„Generalno, GTZ i GIZ kao naslednik, je organizacija koja podstiče privredni razvoj zemalja. Ali veoma je važna i zaštita životne sredine, jer je i sama nerazvijenost jedan način ugrožavanja životne sredine, ako se ne poštuju svi standardi. Pogotovo se u Nemačkoj na isti način posmatraju i zaštita životne sredine i privredni razvoj.“

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević