„Balkan je sam odgovoran za reforme“

Dojče vele: Aktuelna izbeglička kriza još jednom je u prvi plan izbacila države Zapadnog Balkana. Sada se još više govori o potrebi da se balkanske države podignu ka vrhu na listi prioriteta. Ipak, proces integracije u Evropsku uniju odvija se prilično sporo. Zbog čega je to tako?

Mihael Rot: Države Zapadnog Balkana same su odlučile da žele da budu deo Evropske unije. To pozdravljam, jer je i u našem interesu da u toj organizaciji članice budu države koje su sigurne, demokratske, socijalno stabilne i privredno uspešne. Što se odlučnije sprovode reforme, to će brže napredovati i pregovori o članstvu. Perspektiva za članstvo država Balkana još uvek je tu, bez rezervi. Ipak, važi i sledeće: neće biti „političkog popusta“ kada je reč o preduslovima za ulazak u EU! Meni je jasno da se prvenstveno mladim proevropskim snagama čini da taj proces ne ide dovoljno brzo. Mladim ljudima potrebne su perspektiva i šanse u njihovim domovinama. Zbog toga smo i inicirali Konferenciju o Zapadnom Balkanu. Želimo da pokažemo da je perspektiva ulaska u EU više od običnog obećanja, ali i da očekujemo konkretne mere i rezultate.

Da li su realna očekivanja balkanskih država da bi na tom putu mogle da dobiju finansijsku pomoć Brisela?

Čitavom regionu hitno je potreban veliki socijalno-ekonomski poticaj. To pokazuje ponašanje omladine. Previše mladih ljudi okreće leđa svojim domovinama, iako su tamo hitno potrebni. Dve stvari su prioritet: prvo se na pravi način moraju iskoristiti konkretne ponude za izgradnju regionalne infrastrukture i drugo, preduslov za investicije privatnih biznismena i za privredni rast jeste odlučna borba protiv korupcije ko i dobar rad vlada i organa vlasti.

Jedno istraživanje Univerziteta u Nici pokazalo je da su Balkanu do 2020. godine potrebne investicije u iznosu od 110 milijardi evra. Evropska unija stavila je na raspolaganje samo delić te sume. Da li ona na taj način čini premalo, s obzirom na obećanje o evropskim perspektivama?

Mi činimo dosta toga. Nemačka je, na primer, najveći bilateralni donator pomoći za Srbiju. Osim država Evropske unije, u regionu su aktivne i međunarodne institucije kako bi sufinansirale priključivanje regiona na saobraćajnu mrežu EU. Očigledno da mnogi još nisu uočili da je EU najveći donator u regionu. Sve više plodova donosi i naše delovanje u ulozi posrednika, recimo u pregovorima između Srbije i Kosova.

Najveći problemi u regionu su upravo tamo gde međunarodna zajednica, a time i EU, imaju najviše uticaja i gde i faktički ima odgovornost – na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Zašto je to tako?

I tamo gde je situacija posebno komplikovana smo tokom proteklih godina imali uspeha u stabilizaciji prilika, jačanju demokratije i pravne države. Definišu se odnosi između Srbije i Kosova, korak po korak. Za sve države Zapadnog Balkana ipak važi jedna stvar: one same su odgovorne za napredak reformskih procesa. Naravno da ćemo im mi pomoći na tom putu.

U pristupnim pregovorima sa Srbijom postoji poglavlje 35, u kojem je reč o potpunoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Kakav stav po tom pitanju ima Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke?

Želimo da buduće članice Evropske unije u tu organizaciju stupe bez bilateralnih konflikata sa svojim susedima. Zbog toga u pregovorima sa Srbijom posebnu ulogu imaju njeni odnosi sa Kosovom. Jasno je da Srbija i Kosovo, pre ulaska Srbije u EU, moraju da imaju jasno definisane i normalizovane odnose kroz pravno obavezujuće ugovore.