Balkan – kolevka čovečanstva?

Moguće je da su se razvojni putevi čoveka i čovekolikih majmuna razdvojili nekoliko stotina hiljada godina ranije nego što to tvrdi aktuelna teorija. Osim toga, čini se da do tog procesa nije došlo u Africi, kako se do sada verovalo, već na dugom mestu – u Evropi, na području istočnog Sredozemlja. Tu tezu postavlja istraživački tim okupljen oko Madlen Beme iz Centra za evoluciju čoveka i paleolit (HEP) Zenkenberg u Tibingenu i profesora Nikolaja Spasova iz Bugarske akademije nauka. Naučnici su ponovo, najmodernijim istraživačkim metodama, analizirali dva već odranije poznata fosila i navode da oni pripadaju prvim praljudima.

Današnje šimpanze najbliži su majmunski rođaci Homo sapiensa. Ali gde je živeo poslednji zajednički predak i kada i gde je došlo do razvoja prvog pračoveka, to pitanje nije definitivno razrešeno. Većina stručnjaka smatra da je do razdvajanja evolucionih linija došlo pre pet do sedam miliona godina u Africi. Prema teoriji koju je 1994. formulisao francuski antropolog Iv Kopen, u tom procesu ključnu ulogu imala je promena klime u istočnoj Africi. Ali dve studije u čijoj izradi su učestvovali naučnici iz Nemačke, Bugarske, Grčke, Kanade, Francuske i Australije, sada skiciraju jedan sasvim drugačiji scenario.

Koren zuba kao dokaz

Tim okupljen oko Madlen Beme analizirao je dva fosila homonida Graecopithecus freybergi. Radi se o zubu pronađenom u Bugarskoj, kao i o delu vilice pronađenom u Grčkoj. Uz pomoć računarske tomografije, oni su vizuelizovali unutrašnju strukturu fosila i pokazali da su koreni pronađenog zuba većim delom međusobno srasli. „Dok veliki čovekoliki majmuni po pravilu imaju dva ili tri korena koji su međusobno razdeljeni, ovi koreni delimično su srasli, što je karakteristično za modernog čoveka isto kao i za pračoveka, poput Ardipitecusa ili Australopitecusa“, kaže Johen Fus, jedan od naučnika iz Tibingena koji su radili na studiji.

Iste rezultate donela je i nova analiza vilice Graecopithecusa freybergi. „To pokazuje da se radi o dosad nepoznatoj vrsti prelaznog oblika između čovekolikog majmuna  i pračoveka – što do sada bilo poznato samo iz Afrike“, navodi Fus. Uz to, ova vrsta više stotina hiljada godina je starija od do sada poznatih afričkih prapredaka ljudi.

Vatra, trava i voda

Preko analize sedimenata iz kojih su fasili izvađeni, naučnici su odredili da je starost vilice između 7,24 i 7,175 miliona godina. To znači da su ti fosili stariji od do sada najstarijih poznatih fosila Sahelantropusa iz Afrike, čija se starost procenjuje na šest do sedam miliona godina. Na osnovi te činjenice, naučnici zaključuju da je verovatno do odvajanja evolucionih tokova praljudi i šimpanzi došlo ranije nego što se to do sada mislilo, i to ne u Africi – već na području Balkana.

Oni pritom i dalje prihvataju tezu da je uzrok tog odvajanja bila promena klime. Neki tragovi biljaka u sedimentima fosila ukazuju na to da se i na području Evrope u to vreme prostirala neka vrsta pustinjske savane, slična nekim današnjim subsaharskim predelima, recimo u Maliju. „U tu sliku uklapaju su i fosilni nalazi predaka današnjih žirafa, gazela, antilopa i nosoroga u blizini nalazišta Graecopitecusa“, objašnjava Nikolaj Spasov, član Bugarske akademije nauka.

Dva članka u kojima se predstavljaju ova najnovija istraživanja o porekli čoveka, objavljena su u međunarodnom časopisu PLOS ONE.

hf/fs (dpa)