Balkan strahuje od britanskog referenduma

„'Moj najveći strah je da će se zapadni Balkan naći ispod radara, šta god se bude desilo u Velikoj Britaniji', kaže Tanja Miščević, koji vodi pregovore Srbije sa EU. 'Pregovori između 27 država-članica i Velike Britanije biće prioritet EU, zajedno sa izbegličkom krizom i Turskom, pa tek onda, ako se ne pojavi nešto treće, dolazi proširenje EU i Srbija'.“

Agencija podseća da je šest zemalja zvanično izrazilo želju da se pridruže EU: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija – što je oko 20 miliona ljudi. „Pregovori o članstvu se vode sa Srbijom i Crnom Gorom, a tek bi trebalo da počnu sa Albanijom i Makedonijom. BiH i Kosovu je perspektiva članstva obećana, ali tek kada te zemlje budu spremne. Međutim, EU je odbacila bilo kakvo proširenje pre 2020. godine, pa čak i taj datum trenutno deluje nerealno. Makedonija bi 'bila još dalje od Evropske unije nego što je sada' ako Britanija izađe, ocenjuje Petre Silegov, portparol socijaldemokratske opozicije u toj zemlji.“

„Dok oni koji su za izlazak Britanije, Evropsku uniju smatraju nespojivom sa nacionalnim suverenitetom, mnogi na Zapadnom Balkanu – regionu rasprostranjenog siromaštva i turbulencija – blok sa 28 članica vide kao svetionik stabilnosti i prosperiteta. Uprkos tome, entuzijazam za ulazak u EU je oslabio – zbog nevolja evrozone i izbegličke krize u kojoj su se zemlje Jugoistočne Evrope osetile ostavljene na cedilu. 'Bregzit' bi takva osećanja samo pojačao, ocenjuju regionalni političari i analitičari. 'Izlazak Britanaca dao bi krila evroskeptičnim idejama, kojih je oduvek bilo', upozorava Edita Tahiri, ministarka bez portfelja u vladi Kosova zadužena za dijalog sa Srbijom.“

Neophodna saradnja sa Balkanom

AFP podseća da je „premijer Srbije Aleksandar Vučić, nekada nepokolebljivi ultranacionacionalista koji sada sebi pravi imidž proevropskog reformiste, u aprilu ponovo izabran nakon snažne pro-EU kampanje. U Albaniji su reforme pravosuđa koje zahteva Brisel izazvale političku krizu – ali se zbog internih razloga pristupanje EU ne suočava s nekom jačom opozicijom. „Baš zbog te težnje ka EU, mi smo promenili našu dugu istoriju ratova i krvavih sukoba i ušli u novu eru mira i saradnje“, rekao je Rama u svom pismu koje je u aprilu uputio listu 'Tajms'.“

„Jedan od primera poboljšane saradnje jeste i dijalog između nekadašnjih neprijatelja: Srbije i Kosova – u kojem posreduje Brisel. Taj dijalog je ključni uslov u ponudi obe strane da se priključe EU.

Ipak, više nego ikad, balkanski igrači imaju osećaj da nisu prioritet za EU. To osećanje moglo bi da se pogorša razvodom EU i Britanije. „Ne možete očekivati da EU uzdrmana odlaskom Britanije bude preokupirana širenjem na Balkanu“, smatra Safet Gerdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova.

Dok stranke krajnje desnice u regionu imaju manje uspeha nego u Francuskoj ili Austriji, pro-ruski ultranacionalisti su sve jači u Srbiji. Oni su se vratili u tamošnji parlament nakon aprilskih izbora s namerom da raspiruju anti-evropski plamen.

Istovremeno, Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da je kampanja za 'bregzit' već loše uticala na nade za pristupanje EU. Ona ističe da su političari koji su za izlazak Britanije kao jednu od loših strana EU navodili njeno proširenje i isticali opasnost od masovne imigracije iz zemalja-kandidata.

Sa druge strane Tanja Miščević upozorava da „samo konsolidovana Evropa“ može da prevaziđe probleme kao što je izbeglička kriza. „To znači da EU može da prevaziđe i reaguje na izazove s kojima se suočava samo ako bude radila ruku pod ruku sa Zapadnim Balkanom i integrisala ga“, rekla je ona, a prenosi AFP.

U Švajcarsku radi dualnog obrazovanja

Švajcarska štampa piše i o radnoj poseti Aleksandra Vučića toj zemlji čija je glavna tema: dualno obrazovanje: „Predsednik Johan Šnajder-Aman, primio je u utorak 21. juna, premijera Srbije Aleksandra Vučića koji se nalazi u radnoj poseti Bernu. Njih dvojica razmotrili su bilateralne i ekonomske odnose i svetsku ekonomsku situaciju. Srbija je izrazila posebno interesovanje za pojačanu saradnju u oblasti dualnog obrazovanja“, piše švajcarski Blik: „Predsednik Švajcarske pritom je naglasio pozitivan razvoj bilateralnih i ekonomskih odnosa između dveju zemalja, posebno u pogledu izvoza iz Švajcarske u Srbiju i direktnih investicija u toj zemlji. Bilo je govora i o izazovima digitalizacije. Oni su razgovarali o prednosti diferenciranog obrazovnog sistema, koji srpski premijer Vučić želi da uvede u svoju zemlju. […] Ekonomski odnosi Švajcarske i Srbije povoljno su se razvijaliod 2012. godine. Glavni izvozni proizvodi Švajcarske u Srbiju su vozila i farmaceutski proizvodi, glavni uvozna roba iz Srbije su proizvodi od metala, poljoprivredni proizvodi i tekstil“, podseća „Blik“.