Balkan teško pogođen ekonomskom krizom

Koliko je koja zemlja pogođena krizom, zavisi od njenog stepena integracije, tvrde stručnjaci. Posledice krize ublažavaju fondovi Evropske unije koja je prvobitnu kreditnu pomoć od 120 miliona evra u međuvremenu povećala na 165 miliona evra.

Negativne posledice finansijske krize ne predstavljaju opasnost samo za ekonomsku, već i za političku stabilnost, pre svega u zemljama Zapadnog Balkana. Zemlje koje su više uključene u svetske privredne tokove, više su i pogođene krizom. Najcrnji statistički pokazatelji odnose se na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju, dok je u Hrvatskoj situacija za sada najstabilnija, kaže Gernot Erler, predsednik Društva za jugoistočnu Evropu i poslanik u nemačkom parlamentu:

„To je posebno bolno, jer je poslednjih godina zabeležen privredni oporavak sa stabilnom i visokom stopom rasta nakon teških konflikata 90-tih godina.“

Traže se ekonomski lobisti!

Zbog ekonomske krize, u Srbiji je za samo 12 meseci posao izgubilo preko 160 hiljada ljudi. Kreditno sposobni građani se manje zadužuju, a oni, već zaduženi, prevremeno vraćaju ostatak duga. Vlasnici malih i srednjih preduzeća imaju sve više poteškoća sa likvidnošću, jer teže dobijaju kredite, kaže guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić:

„Nije problem šta će se desiti za nekoliko meseci, već je veći problem šta će biti osnovni pokretači novog ekonomskog razvoja narednih tri do pet godina, uzimajući u obzir da plate neće moći da rastu kao što su do sada rasle, da kredita neće biti toliko i po toj ceni kao do sada, i da ni strane investicije neće dostići nivo na kojem su bile.”

Teško da će se ponoviti brojke rasta bruto društvenog proizvoda od 2001. do 2008. godine, jer potražnja domaćih proizvoda i usluga, zbog besparice, sve više opada. Recept za uspeh i izlazak iz krize je izvoz, za šta su opet potrebna makroekonomska i politička stabilnost, dobra infrastruktura i političko lobiranje, ocenjuje Jelašić.

Za ekonomski oporavak nisu sve nade izgubljene

Iako konkurentnost susedne Hrvatske, prema analizi evropskog „Ekonomik foruma“, od 133 zemlje sa 72. mestom zauzima zlatnu sredinu, ekonomska situacija nije sjajna. Država je zadužena sa 41. milionom evra, reforme javne uprave stagniraju, a korupcija cveta, kaže predsednik Nemačko-hrvatske trgovačke komore Ralf Blomberg.

„Javna uprava mora postati efikasnija, jer se 86 odsto državnih prihoda izdvaja za troškove uprave.”

I pored činjenice da svaka zemlja jugoistočne Evrope ima neiskorišćene privredne potencijale, za izlazak i period posle krize, najvažnija je ipak njihova regionalna saradnja, smatra Jelica Minić, zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju sa sedištem u Sarajevu.

„Koliko god svaka zemlja pojedinačno i mogla imati neke atraktivne resurse, svaka je malo tržište, pogotovo za velike projekte iz oblasti infrastrukture.”

Optimistične signale za ceo jugoistočni region šalje i Krasen Stančev, direktor Ekonomskog instituta u Sofiji.

„I na istoku ima još slobodnog novca, a pod Istokom mislim na Rusiju, Tursku, Centralnu Aziju, Bliski istok i Persijski zaliv.”

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković