Balkanska ruta: kočenje poželjno

Humani uslovi za izbeglice, bolja komunikacija tranzitnih zemalja i pre svega zaustavljanje haotičnog priliva ljudi u bekstvu. Plan od 17 tačaka predstavljen od strane Evropske unije, Nemačke i zemalja takozvane „Balkanske rute“, zvuči kao izjava o namerama. Međutim, plan uključuje i neke brojke: 400 policajaca biće poslato da pomognu u Sloveniji i daju podršku Fronteksu u Grčkoj i na srpsko- hrvatskoj granici. Pored toga, duž „Balkanske rute“ trebalo bi da se obezbedi 100.000 dodatnih mesta za privremeni smeštaj izbeglica.

Plan je nastao na insistiranje Berlina, kaže srpski bloger i PR-stručnjak Mihailo Tešić. Između deklarisanog cilja Nemačke – da primi ljude i da obradi njihove zahteve za azil – i ograničenih kapaciteta zemlje, postoji veliki jaz: „Osnovna politika je zadržavanje i da iz EU odnosno iz Nemačke stiže neka vrsta instrukcija da mi ovde na Balkanu bolje komuniciramo u tome da te ljude ipak malo usporimo.“

Hronično nespremni

Stotine hiljada ljudi već je prošlo „Balkanskom rutom“. Balkanske države za to nisu bili pripremljene, mada su morale da vide šta im se sprema, kaže Lidija Čehulić Vukadinović sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka: „To ’Nismo znali, nismo spremni, nismo očekivali toliki broj ljudi’, jednostavno ne prolazi više čak ni kod običnog građanina. Ispadamo smešni pred EU, pred Briselom.“

Ona podseća na pokušaj političara da se u izbegličkoj krizi međusobno nadmaše: Srbija je htela da se pokaže humanijom od Makedonije, Hrvatska evropskijom od Srbije, Slovenija uređenijom od Hrvatske. Ali, gotovo svuda se vide ružne scene – izbeglice koje spavaju na otvorenom ili policija koja koristi suzavac. „Na kraju je ispalo da ni Srbija, niti Makedonija, niti Mađarska, niti Hrvatska, niti Slovenija same ne mogu, na žalost, da reše taj problem već da je potrebna zajednička saradnja Evropske unije“, kaže Čehulić Vukadinović.

Svetlana Slapšak je tu saradnju drugačije zamišljala. Čuvena antropološkinja iz Ljubljane ovog leta je pokrenula peticiju za uspostavljanje bezbednog koridora iz Grčke u Nemačku – bez zaustavljanja, bez nepotrebne birokratije. „Predviđati šta će se desiti ne znači ništa u ovom trenutku. Treba pomoći ljudima na terenu sada, ovde, u ovom trenutku… A to kako će se Nemačka postaviti, to je nešto što tačno tako može da se desi, ali može da se desi i drugačije“, kaže Slapšak. „Oni prolaze kroz Balkan, a hodati hiljade kilometara peške – to su zaista scene iz srednjeg veka. To je savršeno nepotrebno jer samo produbljuje stereotipe o Balkanu.“

Briselski planom izričito se poziva na bolju komunikaciju između zemalja duž rute. Do sada, komunikacije jedva da je bilo – umesto toga, uzajamna optuživanja. Tako se u Sloveniji tvrdi da se Hrvatska ponaša kao ogromni auto-prevoznik, koji pridošlice samo transportuje dalje. Cinično je da je upravo to optužba Hrvatske upućena Srbiji. Kao rezultat tog spora, svi granični prelazi između dveju zemalja danima su bili zatvoreni za transport roba.

„To su male zemlje koje dele krvavu prošlost“, kaže Čehulić Vukadinović. Politika trenutno svesno pojačava neprijateljstvo, pre svega zato što se u Hrvatskoj uskoro održavaju parlamentarni izbori. „Nažalost još uvek u Hrvatskoj, pogotovo u predizborno vreme, ako igrate na tu srpsku kartu – a to je isto tako i u Srbiji ako igrate na hrvatsku kartu – dobićete jedan veliki deo ljudi koji su nezadovoljni, koji nemaju posao, koji su nezbrinuti i koji jedva čekaju da je neko drugi kriv za njihove probleme. I to srpsko, odnosno hrvatsko pitanje još uvek je adut kojim političari mogu dobiti poene ako im to zatreba u predizborno vreme.“

Ograde kao mejnstrim

Zbog kontinuirane izbegličke krize, eksperti vide rizik jačanja ekstremnih snaga u republikama bivše Jugoslavije. Političari desnog spektra u Srbiji i Hrvatskoj odavno govore kako će Evropska unija na Balkanu da pravi logore za migrante. Profesorka Slapšak nije iznenađena time da je odbijanje izbeglica sve „popularnije“: „Dvadesetpet godina od raspada Jugoslavije imamo zapravo dosta jasan pad standarda života, a bogami i pad standarda misli. Imate izrazito padanje kvaliteta života, izrazite socijalne nepravde, izrazito beznađe i uz to naravno raspad školskog sistema i drugim rečima raspad pameti.“

Sve više i sve češće čuje se da se granice moraju ograditi. O tome recimo razmišlja bugarski premijer. Takođe, iz slovenačke vlade se čuje da podizanje ograde jeste opcija, a hrvatski premijer bi radije da pošalje vojsku na granicu sa Srbijom. Za srpskog blogera Tešića to je postepeni razvoj: mađarska ograda je prvo bila neevropska i ksenofobična, a sada je ograda mejnstrim.

I sve to, mada su strahovi „zabrinutih građana“ Balkana iz jednog jednostavnog razloga potpuno neosnovani. „Ti ljudi prosto ne žele da ostanu ovde“, naglašava Tešić. „Ljudi koji su dotle stigli, koji su se toliko žrtvovali, koji su toliko prošli da bi došli dovde – oni će nastaviti da idu ka svom cilju.“