Balkanski muslimani u vrtlogu predrasuda

Nisu svi stranci u Nemačkoj stavljeni u isti koš. Državljani Bosne i Hercegovine, na primer, nemaju isti tretman kao Poljaci ili Italijani, svedoči Enisa Gazibara iz sopstvenog iskustva. U Sarajevu je nekada bila nastavnica matematike, a početkom rata 1992. godine je sa porodicom izbegla u Berlin. Do danas se u Nemačkoj ne oseća priznatom. „Veoma mnogo nas je obrazovanih koje oni nisu priznali. Ja od njih ništa novo nisam naučila, sve sam ponela od svoje kuće. Srećna sam što sam decu dobro odgojila, kao što je mene moja majka odgojila. I oni bi mogli od nas nešto da nauče. Našu toleranciju! Često nas pitaju ‘Kakva je vaša kultura?’ A to me pitaju od kako sam došla, samo zato što kažem da sam muslimanka iz Bosne.“

Mersiha Hadžiabdić (21) iz Tukova kod Prijedora je pre dve godine upisala Fakultet islamskih nauka u Berlinu i odlučila da nosi maramu. Iako u Berlinu živi već 18 godina, Nemci se iznenade kada čuju da dobro govori nemački jezik, a često ih šokira i osmeh na licu zavijene žene, kaže Mersiha. „Kada kažem da mogu da idem da plivam, da idem na vašar, izlazim u kafić sa prijateljima u mešanom društvu koje nije striktno podeljeno – oni se iznenade. Čude se, jer imam jako bogat društveni život.“

Laki politički poeni na kritici islama

Tokom javnih debata o integraciji muslimana koje se u Nemačkoj vode poslednjih dana, pojavljuju se političari koji svojim radikalnim i paušalnim izjavama o islamu na populistički način zadovoljavaju stereotipe i klišee, a pri tome kupe i političke poene, kaže Esnaf Begić sa katedre za islamsku religijsku pedagogiju Univerziteta u Osnabriku. „Debate utiču generalno na muslimane u Nemačkoj, pa time naravno i na one koji dolaze sa Balkana. Mislim da direktne ugroženosti nema, ali među muslimanima, pa i onim iz Bosne i Hercegovine, postoji određena vrsta nesigurnosti, iritacije, pa i nesnalaženja“, kaže Begić.

Kada jedan nemački političar u javnosti uopšteno govori o islamu, onda se ne pravi razlika između muslimana iz Palestine, Saudijske Arabije, Turske, Avganistana. To je opšta slika koja uključuje i muslimane iz Bosne i Hercegovine, Sandžaka, Kosova i Albanije, bez obzira na njihovu versku umerenost, komentariše balkanolog i berlinski novinar Rudiger Rosig. Rosig ima recept za borbu protiv ovakve generalizacije: „Vernici muslimani treba da budu glasni i nemačkoj javnosti daju do znanja da oni nisu fundamentalisti, nego da islam na Balkanu funkcioniše kao protestantizam u Danskoj ili severnoj i istočnoj Nemačkoj. Idite demonstrirati i kažite: ‘Kod nas se ne nosi ni burka, ni šator, niti išta slično!’“

Bez obzira na lična i duhovna uverenja određene osobe, njegova pripadnost, poreklo, a nekada i samo muslimansko ime je dovoljno da mu se prišiju određene etikete, ocenjuje Armina Omerika, islamolog i docent na Univerzitetu u Bohumu. Omerika smatra da muslimani iz jugoistočne Evrope ne bi trebalo da se izdvajaju kao nešto specifično. „Mislim da je opasno isticati taj neki svoj navodni napredak u odnosu na muslimane afroazijskog porijekla, jer takve reakcije bi ustvari značile prihvatanje tog rasističkog diskursa i ostajanje u njegovim okvirima. Ukoliko želite nešto promeniti, morate istupiti u javni prostor i to učiniti debatom i argumentima, a ne nekim ljutitim i emocionalnim reakcijama. Ako to ne učinite, uvek drugima prepuštate da govore za vas“, zaključuje Omerika.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević