Baltičke pliskavice u ribarskim mrežama

Pliskavice, odnosno morske svinje, pripadaju familiji kitova zubana, a za razliku od sovjih poznatijih srodnika delfina, pliskavice žive u hladnim morima. Tamno sive su boje, njihova tela su okruglog oblika, narastu i do dva metra dužine dok su u proseku teški oko 70 kilograma. U evropskim morima, posebno u Baltičkom moru, pliskavice su u međuvremenu vrlo retka pojava. „Želela sam da ljudi konačno shvate koliko su ove životinje dragocene i fantastične te da nisu stvorene zato da žive u akvarijumima. Morske svinje bi trebalo da žive u prirodi, to bi za njih bilo najbolje“, kaže studentkinja Katrin Rudolf, volonterka u borbi za očuvanje ove vrste u Baltičkom moru.

Stajaće mreže najopasnije

Trenutno je naime životni prostor ovih životinja upravo u području hladnih voda severne Evrope posebno ugrožen. Prema podacima Saveza društava za zaštitu prirode Nemačke, broj morskih svinja je poslednjih godina pao za oko 60 odsto. „Postoji opasnost da ova populacija u potpunosti nestane“, kaže Fabian Riter, rukovodilac Kampanje za očuvanje mora pri Međunarodnoj organizaciji za zaštitu kitova i delfina.

Prema njegovim rečima, najveću opasnost za ove životinje predstavljaju stajaće ribarske mreže u koje se pliskavice nehotice upletu i više ne mogu da izađu. Problem je u tome što pliskavice, pogotovo one mlađe, jednostavno nisu u stanju da ove mreže pravovremeno primete i zaobiđu. Stoga zaštitnici prirode već duže vreme apeluju na ribare da koriste druge vrste mreže, a ne upravo ove.

Ribari pak, pogotovo oni koji ne love velike količine ribe, navode da bi ih nabavka druge vrste mreža stajala egzistencije. „Problem s alternativnim uređajima, kao na primer, zamkama za ribe, je u tome da oni nisu toliko efikasni, a samim tim za ribare ni isplativi. Stajaće mreže se jednostavno najviše isplate“, objašnjava za DW Klaus Ubl iz Nemačkog udruženja ribara.

Najvažnije je informisati javnost

Aktivisti veruju da je jedino rešenje za spašavanje ovih životinja je bolja informisanost javnosti. „Dok nemačka javnost o svemu o ovome nema pojma ili dok joj je svejedno šta se događa s ovim malim morskim sisarima, nemačka vlada neće učiniti ništa kako bi ih zaštitila“, kaže Laura Dering, koja takođe učestvuje u pomenutoj kampanji za zaštitu ovih morskih životinja. Osim rada na projektima – kao što je recimo bio projekt SAMBAH u kojem su naučnici sakupljali sve moguće podatke o životu pliskavica u Baltičkom moru – saradnici ove kampanje pokrenuli su i čitav niz akcija kako bi ove kitove zubane približili javnosti.

Jedna od njih je otvaranje jedne posebne stranice na internetu na kojoj posetioci ne samo da mogu da poslušaju snimke zvukova kitova zubana te iz niza tekstova saznaju mnogo toga o njihovom životu i inteligenciji, već na ovom mestu mogu razne fraze ljudskog govora prevesti na „jezik kitova“. Osim toga, pozivaju se kako „obični“ građani, tako i umetnici, da pošalju svoje sopstvene slike pliskavica. Ona najbolja biće nagrađena i izložena u nemačkom Ministarstvu životne sredine i to već sledećeg mjeseca. Zaštitnici životinja se naime nadaju da će već početkom decembra zaštite kitova zubana ponovno doći na dnevni red ovog ministarstva.

Vlada pod pritiskom

„Još prošlog novembra Nemačka se obvezala da će izraditi plan zaštite pliskavica i navesti područja koja će se nalaziti pod zaštitom. Rok koji je postavila Evropska unija ističe ovih dana, ali kako vidimo, Nemačka ovaj rok neće ispuniti“, kaže Riter. Jedan portparol Ministarstva životne sredine međutim ističe da još uvek „ima nade da Nemačka do isteka roka ispuni zakonske obaveze postavljene od strane EU“. „No, ne smemo zaboraviti da pri tome moraju biti uzeti u obzir i interesi drugih strana, uključujući i interese ribarske industrije“, rekao je on.

Osim zabrane korišćenja stajaćih mreža, aktivisti od nemačke vlade traže i smanjenje područja na Baltičkom moru koje je do sada koristila vojska za svoje vežbe kao i ukidanje vađenja nafte i gasa na određenim zaštićenim područjima. „Na kraju, nemamo više vremena za razmišljanje. Mogli bismo zapravo reći da je svaki dan važan. Svaki dan u ovom moru umire sve više pliskavica“, upozorava Riter.

Autori: Dženi Hof / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević