Balvani između Srbije i EU

Prva elita koja se od nastanka moderne srpske države nije školovala u zapadnoj Evropi nego u Rusiji, bila je ona koja je preuzela vlast 1945, „nasilno, revolucijom“, kaže lider SPO Vuk Drašković. „Tada se vrši istorijski zaokret Srbije protiv Evrope. Zapad se definiše kao jeretički, neprijateljski i kapitalistički“, kaže Drašković, navodeći da se ti repovi prošlosti protežu do danas, te da predstavljaju kamen spoticanja između Srbije i Evrope. „Nema više Jugoslavije, Staljina, Tita i Miloševića. Sve je promenjeno – samo tajne službe, način njihovog funkcionisanja i ideologija su nepromenjeni, netaknuti i zaštićeni“, kaže Drašković.

Bivši vođa opozicije smatra da Evropska unija treba kao eksplicitni zahtev pred Srbiju da postavi osudu komunističkih zločina, radikalnu reformu službi koje je osnovao još KGB te otvaranje tajnih dosijea. Drašković navodi da je Evropska unija i nastala kao „projekat žigosanja totalitarnih režima“ i to ne samo nacizma i fašizma, nego i diktatura u istočnoj Evropi, a da je čak i Rusija osudila ubistvo carske porodice i zločine u Katinskoj šumi gde je likvidirano 20.000 poljskih vojnika i oficira. „U Srbiji vlada muk. I tu je osnovni razlog mentalnih i duhovnih okova koji ne daju Srbiji da krene ka Evropi.“

Zločina je bilo i previše, ali trebalo bi da se okrenemo budućnost, smatra Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke u Srbiji. „Prošlost je široko minsko polje. Upravo dolazim iz Kragujevca gde je obeležena godišnjica zločina kada su nemački vojnici streljali 4.000 građana, mnogo dece. To je tužno i za jednog nemačkog ambasadora“, kaže Vilhelm. On misli da bi evropski zahtev da se istraže komunistički zločini, o kojima govori Drašković, samo otvorio nove rane. „Moramo da gledamo unapred, Srbija treba da uredi odnose sa Kosovom, da ispuni uslove koji se navode u poslednjem izveštaju o napretku – reforme pravosuđa, javnog sektora, privrede. To bi trebalo da bude tema ovde, a ne istorija koja je na Balkanu veoma kompleksna.“

Priznanje Kosova danas nije uslov

Unutrašnja je stvar svake države da li će razviti diplomatske odnose sa nekom drugo državom, kaže Drašković, ali ističe da „Srbija mora da prizna realnost da je država Srbija proterana sa Kosova 1999. godine donošenjem Rezolucije 1244 i kapitulacijom u Kumanovskom sporazumu. Ne možemo širiti tezu da ne priznajemo tu kapitulaciju jer je izvršena pod prinudom – pa svaka kapitulacija u istoriji se desila pod prinudom.“ Drašković podseća da 23 članice EU, kao i natpolovična većina članica UN priznaju Kosovo kao državu. „Potrebna je svestrana normalizacija odnosa sa Kosovom ne samo kao susedom, nego kao izuzetnim i specijalno važnim susedom. Jer činjenica je da su najstariji izvori srpske religije na tom Kosovu, i da smo mi posebno emotivno vezani za kulturno nasleđe.“

Nova srpska vlada je načinila odlučujuću promenu u odnosima sa Kosovom, kaže Vilhelm. „Prepoznajemo i da Srbija nije spremna da prizna Kosovo, ali cenimo što teži da normalizuje odnose. To će dovesti do početka pregovora sa EU u januaru. Odnosi sa Prištinom će takođe biti posmatrani tokom pregovora, ali ne treba špekulisati o tome šta će biti zahtev EU na kraju tih pregovora, pred pristup Srbije Uniji. Ne tražimo da Srbija danas prizna Kosovo, a da li će se to desiti kasnije – sada se ne može reći.“

Srbija je u nemačkim medijima fusnota

Za komplikovane teme koje nosi evropski put Srbije mediji u zemlji, ali i Evropi, interesuju se samo parcijalno, kaže Dragoslav Dedović, glavni urednik redakcije DW na srpskom. „Mediji su usmereni na sadašnjost i parcijalne poteze – recimo da li će biti ponovnog uvođenja viza? Naravno, to je važno pitanje, ali je takođe samo kamičak u mnogo većem mozaiku. E taj čitav mozaik nije fokusiran ni u jednom srpskom, ali ni nemačkom mediju“, tvrdi Dedović. „U nemačkim medijima je Srbija fusnota i to samo onda kada se pojavi neki problem, recimo kada srpski državljani traže azil kako bi se dokopali boljeg života. To se onda koristi kao politički materijal u predizbornoj kampanji u Nemačkoj.“ Dedović je stoga istakao značaj Dojče velea koji pokušava da „na srpskom jeziku, iz Nemačke i Evrope promišlja Srbiju, ali i da prikaže kritičku pluralnu sliku Nemačke“.

Ambasador Vilhelm takođe se osvrnuo na činjenicu da iz Srbije poslednjih meseci stiže više zahteva za azil u Nemačkoj nego iz Sirije. „Znamo da je vizna liberalizacija donela šansu pre svega mladima da putuju i da je to bio jedan od velikih koraka. Ne verujem da će se sve to dovesti u pitanje. Srpska vlada zna šta sve mora da uradi kako ubuduće ne bi toliko građana išlo u Evropu da traži azil“, kaže Vilhelm. Dodaje da u Nemačkoj gotovo niko iz Srbije ne dobije status izbeglice jer Srbija važi za zemlju u kojoj nema političkog progona.

Upravo su i ranije vizne barikade jedan od razloga što se Evropa nije potpuno „primila“ u Srbiji. „Evropska unija je i sama ubijala evropsko raspoloženje“, smatra Drašković. „Šta znači recimo uvoditi vize narodu? Tu stradaju mladi ljudi koji nisu mogli da izađu napolje, a svaki izlazak u Evropu značio je osvešćenje. Ljudi bi progledali i brzo shvatili da u Evropi nema ni antisrpskog raspoloženja ni satanističkog poretka“, kaže lider SPO, dodajući da su sankcije „jadnom i siromašnom narodu“ bile fatalna greška. „Naši prijatelji sa Zapada su tako kažnjavali žrtve Miloševićevog režima, a ne same čelnike – njih su primali u svojim prestonicama. E takve poteze Evrope narod ne razume“, zaključuje Drašković.

Autor: Nemanja Rujević
Od. urednik: Dragoslav Dedović