"Banana rat" ulazi u novu fazu

Takozvani «banana rat» vodi se već više od deset godina. Na jednoj strani ovog trgovinskog rata su Evropljani: oni svojim bivšim kolonijama omogućuju posebne povlastice. Tako su zemlje iz Afrike, karipskog i pacifičkog regiona, skraćeno AKP-države, dosad mogle da garantovanu količinu banana bez carine uvoze na evropsko tržište. Na drugoj strani su proizvodjači banana iz Latinske Amerike i koncerni iz Sjedinjenih američkih država koji kontrolišu tamošnje tržište. Njihove takozvane «dolarske banane» su doduše jeftinije od onih iz AKP – konkurencije. Ali oni mogu samo ograničene kontingente da izvoze u Evropu i uz to moraju da plate carinu. Posle presude Svetske trgovinske organizacije s tim u vezi i uvodjenja kaznenih carina Sjedinjenih američkih država na proizvoide Evropske unije, Evropska komisija je bila prinudjena da reformiše svoje propise koji se odnose na tržište banana. Karl Fridrih Falkenberg je direktor Generalne direkcije za trgovinu pri Evropskoj komisiji:

"Sa stanovišta proizvodjača, odlučujuće će jedino još biti po kojoj ceni mogu da proizvodim banane. I ako mogu da budem konkurentniji, onda mogu da prodam više nego moj sused. To znači da će sadašnja istorijska prava prestati da postoje i da će se, kao i u drugim oblastima svetske trgovine uspostaviti nova ravnoteža, pri čemu će oni koji su konkurentniji imati veći udeo u svetskoj trgovini», kaže ovaj ekspert.

Od prvog januara 2006. sadašnji sistem kvota i carina treba da bude zamenjen čistim carinskim sistemom bez ikakvih količinskih ograničenja. Plan Evropske unije je da se za svaku tonu banana izdvoji 230 evra. Medjutim takvim novim uredjenjem tržišta nisu zadovoljne ni u AKP državama, ni u Latinskoj Americi. Jer ako nema ograničenja uvoza, onda će cene padati, strahuje Žilber Bermudez iz KOLSIBE, koja predstavlja krovnu organizaciju latinoameričkih sindikata radnika koji rade na proizvodnji banana.

"U tom slučaju će doći do neke vrste socijalnog cunamija, jer ćemo izgubiti hiljade radnih mesta i čitava preduzeća će se preseliti u druge regione. Jer plate će se smanjiti, a socijalni uslovi pogoršati. Siromaštvo u Srednjoj Americi, gde preko tri miliona ljudi živi od trgovine bananama, će se još više povećati. Ali i u Africi će ljudi postati siromašniji, jer tamo preduzeća sama propisuju socijalne standarde, koji ionako nisu naročito visoki», kaže Benitez.

Medjunarodne nevladine organizacije dele ovu zabrinutost. Već godinama one se žale da se u trgovini bananama ide na obaranje cena. Pošto se ukupno uzev proizvodi suviše banana, njihova cena pada, a time i socijalni standardi, kao i standardi koji se odnose na zaštitu životne sredine. Novi propisi Evropske unije će ubrzati ovo obaranje cena smatra Betina Burkert iz nevladine organizacije BanaFer:

"Mi zahtevamo od Evropske unije da uvede moratorijum. To znači da ona 1. januara 2006. neće uvesti nove propise, nego da će prethodno ispitati kakve posledice bi takvi propisi proizveli na latinoameričke proizvodjače banana, ali i na one iz karipskog područja, za koje je Evropska unija godinama imala zaštitničku funkciju. To nije tek tako jednostavno da se dugogodišnji odnosi koji su postojali u razvojnoj saradnji odjednom prekinu», smatra Betina Burkert.

Različite interesne grupe zahtevaju diferencirani carinski sistem, gde će carina zavisti od toga u kojoj meri su banane socijalno i ekološki korektno proizvedene. Karl Fridrih Falkenberg iz Evropske komisije ne veruje da se isključivo takvim propisima može učiniti pravednijom trgovina bananama.

"U svemu tome veliku ulogu igraju i potrošači. I dogod evropski potrošači slede moto da je «skupoća odvratna», oni će naravno kupovati najjeftinije banane, a one će se proizvoditi prema najnižim socijalnim standardima. S druge strane, ja ne verujem da je to sada postala stvar vlada», kaže Falkenberg.

On smatra da će se u svakom slučaju uvesti čist carinski sistem. A o visini carine, kojom bi od 2006. godine trebalo da se reguliše evropsko tržište banana, odlučiće za otprilike mesec dana Svetska trgovinska organizacija.