Banana-republike i problematični susedi

Pod naslovom „Na Balkanu su svi susedi problematični“ tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung» donosi intervju sa makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim u kojem ovaj pored ostalog o Kosovu kaže:

„Dugoročno gledano za Makedoniju nije važno koliko brzo će doći do rešenja. Odlučujuć je njegov kvalitet. U poslednje vreme Beograd i Priština pokušvali su da Makeodniju iskoriste za sopstvene političke ciljeve u razgovirima o statusu Kosova. Beograd je tvrdio da će Makeodnija biti destabilizovana ako Kosovo postane nezavisno. U Prištini kažu da će Makeodnija postati nestabilna ako Kosovo ne bude nezavisno. Ni jedni ni drugi nisu u pravu. Stabilnost Makedonije ne zavisi od konačnog statusa Kosova. Makeodnija nije deo kosovskog problema. Mi ne želimo da biramo. Mi želimo dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom. Nije, međutim, jasno kako će se razvijati odnosi Beograda i Prištine prema nama. Mi smo već podržali plan Martija Ahtisrarija jer u njemu nema ničega što može da našteti Makeodniji. Ono što nas interesuje jeste demarkacija granice između Makedonije i Kosova. Na to pitanje plan specijalnog izaslanika Ahtisraija daje korektan odgovor. Nama je osim toga važno da na granicama i u unutrašnjosti Kosova bude zadržano međunarodno bezbendosno prisustvo i to i u vidu vojnika i u vidu policajaca. To je u ovom trenutku najbolja garancija stabilnosti. Brisel i Vašington trebalo bi da imaju u vidu proevropske snage u Beogradu. Demokratske snage u Beogradu moraju da dobiju podršku. Ništa ne vredi rešiti problem na Kosovu ako se time otvara novi u Srbiji. Za region je značajno da Srbija bude stabilna, demokratska i reformski orijentisana. Stoga je bitno da čitav region bude intergrisan u Evropsku uniju i NATO.“,

kazao je Crvenkovski u intervjuu ovom konzervtaivnom dnevnom listu iz Frankfurta na Majni. Posredno se Kosovom bavi i ugledni „Ziddojče cajtung“ koji donosi portret ruskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Vitalija Čurkina:

„Čurkin u Savetu bezbendosti zastupa Rusiju, silu koja ima pravo veta. On je taj koji, ukoliko do toga dođe, treba da izgovori rusko njet. Njegovo diplomatsko umeće, međutim, treba da spreči da do toga uopšte dođe. U konlfiktu oko konačnog statusa Kosova Rusija bi da ne dozvoli nezavisnost pokrajine ali ne bi baš da izgovori to ne. On je kul, brz i dobar retoričar, pisale su američke novine o Čurkinu devedesetih. U međuvremenu možda i nije više tako kul ali nije zaboravio kako da rutinski deluje elokventno pred kamerama u zgradi Ujedinjenih nacija čak i onda kada nema mnogo šta da kaže. Vatreno krštenje kao diplomata Čurkin je imao kao ruski izaslanik za Jugoslaviju od 1992. do 1994. I tada su, kao i danas, Rusi pokazivali simpatije prema Srbima. Ali, njega to svojevremeno nije sprečilo da im posle propalih pregovora drži pridike. Bosanski Srbi moraju da shvate da je Rusija velesila a ne nekakva banana-republika, poručio je bio Čurkin.”,

a podsećaju ove liberalne dnevne novine iz Minhena. Inače, jedna od glavnih tema komentara nemačke štampe je jučerašnja četvrta godišnjica svrgnuća iračkog diktatora Sadama Huseina o čemu u renomiranom “Veltu” čitamo:

“Četiri godine po oslobođenju u zemlji vlada građanski rat. Istina je da su načinjene greške. Vojna sila sama ne može da garantuje bezbednost a bez bezbednosti nema ni mira. Predugo su zapostavljane mere koje bi morale da daju okvir vojnom angažmanu kakve su ciljano jačanje infrastrukture i civilnog sektora. Iračka armija i strukture vladajuće Baas partije preuranjeno su raspuštene a njihovo raspuštanje se pokazalo kao kontraproduktivno. Četiri godine kasnije lako je nabrojati sve to ali niko nije imao vremena za razmišljanje o novom Iraku koji je etnički i verski podeljen na tri dela i koji je samo pod Sadamovom kapom činio iznuđenu celinu. Niko nije mogao da pretpostavi kako će društvo koje je delom bilo postalo vrlo sirovo postupati kada najednom ponovo postane slobodno i kako će novi nosioci vlasti koristiti svoj demokratski legitimitet.“,

zaključuje ovaj konzervtaivni dnevnik iz Berlina.