Banke koče oporavak

„Nekako smo u istoj situaciji“, konstatuje Janis Kunavis i podiže rešetku na vratima svoje prodavnice alata u Solunu. On već mesecima svakodnevno na televiziji prati borbu Aleksisa Ciprasa za svež novac. Kaže da može da shvati kako se premijer oseća: potreban ti je novac, a nema nikoga ko bi ti ga dao.

To kako je kad ti ponestane novca, taj iskusni poslovni čovek osetio je na sopstvenoj koži. Njegova prodavnica je pre krize odlično poslovala. A onda je zarada iz dana u dan postajala sve manja. Vrlo brzo više nije imao čime da plati robu, najam prostora i zdravstveno osiguranje.

Banke ne daju kredite

Kada kod trgovaca na veliko više nije mogao da dobije kredit, nego je robu morao da plaća odjednom i to u gotovom, Janis Kunavis je otišao u svoju banku. Verovao je da će, kao dugogodišnji ozbiljan klijent, dobiti novac bez problema. Na kraju krajeva, tadašnja vlada Antonisa Samarasa upravo je tada dobila prve evropske kredite kako bi podstakla rast grčke privrede.

Iako sve banke na svojim internet-stranicama nude kredite, u praksi to izgleda drugačije. „Išao sam u sve velike banke u gradu i tražio kredit, ali nijedna mi nije dala“, priča ljutito Janis Kunavis. On nije jedini. Četiri od pet poslovnih ljudi ima slična iskustva s bankama.

Novac ne odlazi u privredu

„Oni su novac iz Evropske unije koristili za sopstvenu sanaciju. Ali trebalo je da ta sredstva odu privredi i trgovini, da bi domaće tržište ponovo oživeo“, smatra i Kostas Laliotis, koji drži prodavnicu elektronske opreme pored Kunavisa. I on zarađuje sve manje i manje. Kaže da neće još dugo moći da opstane ako ne dobije kredit.

Laliotis se dobro seća kako su ga banke pre nekoliko godina bombardovale ponudama za kredite: za putovanja, novi automobil, kupovinu. Niko tada nije pitao za garancije. Ali kada je izbila kriza i Grci više nisu uspevali da vraćaju kredite, banke su odjednom promenile politiku. Zašto sada zbog toga mora da ispašta običan, mali čovjek, pita se Janis Kunavis.

Pomogli bi i mali zajmovi

„Molim vas da ne mislite da je reč o kreditima s velikim iznosima! Većini ljudi potrebno je pet do deset hiljada evra kako bi prodavnice napunili novom robom i ponovo počeli da zarađuju“, kaže Kunavis. Ali i za tako male iznose banke traže tolike garancije da malo ko može da im pruži. Kunavis je morao da popuni formulare sa bezbroj podataka iako nije znao da li će na kraju uopšte da dobije kredit. Do sada je pokušao četiri puta. Bez uspeha.

Istina je da su grčki bankari postali nesigurni. Oni više nikome ne veruju. Gubici koje imaju zbog brojnih kredita izuzetno su veliki. To je novac koji su banke verovatno zauvek izgubile. Ali takođe je istina da svakodnevno raste i pritisak na službenike banaka. Oni imaju stroga uputstva da ne prenose nikakve interne informacije. Novinari već godinama ne dobijaju dozvole za intervjue.

Zalagaonica kao poslednji izlaz

Janis Kunavis ima još samo jedan način da dođe do novca: zalagaonica banke Hellenic Postbank. Taj tzv. „socijalni servis“ banke postoji od 1933. godine i trebalo bi da pomogne grčkim građanima da zbog malih dugova ne moraju da proglase lični bankrot. Trenutno je na spisku klijenata zalagaonice 15 odsto stanovnika Soluna. U zalagaonici znaju da ljudi dolaze kod njih tek kada više ne vide nikakav drugi izlaz. Iskustva su pozitivna: 92 odsto klijenata vratilo je pozajmljeni novac i dobilo nazad svoje predmete koje su založili.

Janis Kunavis ne smatra da ga ne razumeju finansijeri iz Evropske unije, već da su ga njegovi poslovni partneri napustili. „Ako nam čak ni naše sopstvene banke ne pomažu, kako onda možemo da tražimo pomoć od evropskih partnera“, pita, umorno, solunski trgovac. Priča da je od prijatelja čuo kako mu je jedan bankar, nakon izborne pobede Aleksisa Ciprasa savetovao da svoj novac prebaci u inostranstvo. Janis Kunavis ga je pitao šta je na to odgovorio, a prijatelj mu je rekao: „Pitao sam ga: zar te nije sramota“.