Barak Obama na "popravnom ispitu"

"Mojim venama teče krv Afrike, a istorija moje familije sadrži, kako tragedije tako i pobede afričke istorije". Ovim rečima američki predsednik Obama pozdravio je oduševljenu masu u Gani 2009. tokom svoje prve posete Africi, kao tek izabrani predsednik Amerike. U euforiji oduševljenja u drugom planu našla se činjenica da je američki predsednik i tada kritikovao korupciju "crnog kontinenta" i od njenih žitelja tražio da preuzmu više inicijative. Ali nade su bile velike. Ko će, ako ne prvi crni predsednik najmoćnije zemlje na svetu udariti temelje novoj politici Vašingtona prema Africi. Investicije i munjeviti razvoj turizma su bile samo neke od nada građana afričkih zemalja.

Popravni ispit

Ali Obamina politika krenula je u drugom smeru. Globalna privredna kriza, koja je naravno poljuljala i temelje američkog društva, poremetila je i spoljnopolitičke planove Vašingtona. Azija se našla u centru pažnje i interesa SAD, a Afrika je istovremeno nestala iz vidokruga. U međuvremenu je Kina zamenila Ameriku kao najvažniji trgovinski partner Afrike. Novo kinesko vođstvo je demonstrativno najavilo da će intenzivno raditi na "dubokom prijateljstvu" sa afričkim državama. Da je Afrika nekako izišla iz vidokruga Vašingtona, svesni se i diplomate. "Tokom prvog predsedničkog mandata Obame Afrika je zaista pala u drugi plan. Očekivanja građana Afrike bila su velika. Ali unutrašnja politika je Obamu sprečila u ostvarenju tog plana", kaže David Šin, bivši američki ambasador u Etiopiji i Burkini Faso, danas profesor za međunarodne odnose na Univerzitetu u Vašingtonu. Ovaj bivši diplomata siguran je da će u drugom mandatu, Barak Obama "izgladiti stvar". Jedan od dokaza za to je i afrička turneja američkog predsednika tokom koje će posetiti Senegal, Južnu Afriku i Tanzaniju.

Politika bez inicijative

I činjenica da se američki predsednik na samom početku svog drugog mandata uputio u Afriku mnogima daje nadu da će Obama ovaj put zaista ispuniti očekivanja afričkog stanovništva. Ali bilo bi nepošteno reći da se Obama i njegov kabinet nisu zanimali za "crni kontinent". Obama je tokom sudanske krize u ovu zemlju poslao specijalnog izaslanika koji je pratio održavanje referenduma o nezavisnosti. Godine 2012. američki predsednik je pozvao lidere afričkih zemalja na Samit G8 u Kamp Dejvidu. S nekoliko zemalja postigao je dogovor o izgradnji baza za bespilotne letelice. I upravo mu mnogi zameraju da je privredne odnose gurnuo u drugi plan i da se previše posvetio borbi protiv terorizma. Ali Obama je na tom planu, kako kaže Šin, samo nastavio politiku svog prethodnika Džordža Buša, koji je intenzivirao američki anti-teroristički angažman u Africi. Obama je isto tako nastavio i sa programima pomoći koje su pokrenuli njegovi prethodnici. Međutim, administracija Baraka Obame nije donela nijednu sopstvenu inicijativu koja bi bila usredsređena na Afriku.

Obamu ne zanima Afrika?

Činjenica da su njegovi prethodnici učinili više nego prvi crni predsednik SAD mnoge promatrače ostavlja u nedoumici. Bil Klinton je na čitavom kontinentu ostao upamćen kao državnik zaslužan za AGOA, projekat za dugoročan privredni rast u Africi. I privatno bračni par Klinton, Bill i Hilari, slove kao veliki pobornici Afrike i kućni prijatelji Nelsona Mandele.

Za razliku od Obame koji sa južnoafričkom političkom legendom nikad nije negovao preterano prisne odnose. "Obama nije pokazao previše zanimanja za razvoj kontinenta bilo da se radilo o demokratizaciji ili bezbednosnoj politici", kaže Isa Mansarej, urednik nedeljnika "The Africa Paper" koji izlazi u Mineapolisu. Ova tvrdnja odražava raspoloženje građana SAD afričkog porekla učinkom "njihovog" predsednika. Mansarej se pita zbog čega se baza američke vojske za Afriku, AFRICOM nalazi u Nemačkoj, a ne negde u Africi. Isto tako upada u oči i Obamino ignorisanje situacije u Južnom Sudanu koje je već mesecima kritično.

Neobično osmišljena turneja

I aktualna afrička turneja američkog predsednika mnoge će ostaviti razočaranima. Najmnogoljudnija afrička zemlja strateški vrlo važna Nigerija ne nalazi se na spisku zemalja koje Obama obilazi. Isto tako ni domovina njegovog oca Kenija. Ali za zaobilaženje domovine svog oca Obama ima izgovor: poseta kenijskom predsedniku Uhuri Kenijati trenutno nije moguća zbog činjenice da je protiv ovog političara pred Međunarodnim sudom u Hagu podignuta optužnica, jer je tokom izbora 2007. pozivao na nemire, proterivanja i pljačku. U jednom od svojih retkih obraćanja žiteljima Afrike, Obama je građane Kenije u martu ove godine uoči izbora pozvao na izbegavanje ljudskih žrtava i suzdržanost.

Autor: L. Šadomski / A. Faleke / N. Krajcer
Redakcija: Jakov Leon