Bebolucija u Kelnu

„I u ovom trenutku dok pričamo, u Bosni i Hercegovini se rađaju bebe. Od februara do danas rođeno je preko 3.000 beba koje za sopstvenu državu ne postoje“, kaže ogorčeno Amira Herenda (na slici gore levo). Ona je jedan od organizatora koncerta podrške demonstrantima u BiH koji traže usvajanje Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana. Amira ističe da je koncert, održan 29.6. u Kelnu, spontana, nestranačka akcija podrške promenama u toj zemlji.

A da se radi o apsolutno nestranačkom skupu je čiji cilj bio ujediniti ljude svih boja i nacija, pokazuje spisak učesnika koje je okupio Sergio Šotrić iz firme „moStar Promotion“, koji takođe potpisuje organizaciju skupa: „Trovači“ (Diseldorf), „Royal Street Orchestra“ (Vupertal), „Las Balkanieras“ (Diseldorf), „Jamaika Jupp“ (Keln), Dragan Majstorović (Keln), MGP (Diseldorf), „Bandoleros“…

Bio je tu i hor „Incantare“ iz susedne Holandije. Hor inače vodi Bosanac Rusmin Madeško, ali su svi njegovi članovi Holanđani. „Kada su čuli za koncert, listom su rekli da i oni žele da učine nešto za ljude u BiH. Pa makar to bio nastup na koncertu“, kaže Rusmin.

Zabrinjava pasivnost evropskih političara

„Želimo da ovom akcijom skrenemo pažnju nemačke, odnosno evropske javnosti na probleme u BiH. Evropski političari su jedini u mogućnosti da uvedu u red u politički sistem u BiH. Sigurna sam da Visoki predstavnik Valentin Incko itekako može da utiče i nije mi uopšte jasno zašto to nije učinio dosad. Uostalom on je plaćen za to“, kaže Amira i govoreći o političarima u BiH dodaje: „Kada bi se ovde u Nemačkoj desilo da bilo ko dovede u pitanje život jednog deteta, ta osoba bi, bez obzira ko je i na kojoj funkciji bila, morala istog trena da podnese ostavku.“

„Snaga je u narodu“

Anita Šunjić i ne veruje baš previše da će evropski političari rešiti neke od problema BiH. Ta mlada kantautorka iz Mostara je jedini izvođač na koncertu koji je za tu priliku stigla specijalno iz BiH. Ona sama je učestvovala na demonstracijama u Mostaru i uzda se samo 2u snagu naroda“.

„Niko drugi to za nas neće uraditi. Narod u BiH misli da će se sve rešiti samo od sebe, doći će neko iz inostranstva... Narod je velika sila. Ljudi koji su na vlasti odgovaraju nama, a ne mi njima. I to moramo da promenimo u našoj svesti. Mi smo krenuli u ovo kao jedinstveni građani BiH i mi smo svi i Berina i Belmina i sva druga deca bez obzira na nacionalnost. I moramo reći: 'Stanite, ne možete u BiH opet deliti narod, jer svi mi živimo u BiH'.“

„Ovako više ne ide…“

Misli svih prisutnih su te večeri bile delimično okrenute upravo Belmini i Berini, devojčicama koje su na svojoj koži osetile šta znači kada neko nema matični broj. Na koncertu se potpisivala peticija da se jedna ulica u Sarajevu nazove po preminuloj Berini Hamidović, a prikupljali su se pokloni za Belminu koja se za život bori na klinici u Štutgartu.

Upravo o deci razmišlja i Danko Rabrenović, frontmen benda „Trovači“. I sam je roditelj, te ga sve to posebno pogađa i želi da pruži podršku onima koji demonstriraju u BiH.

„U našem bendu ima nekoliko ljudi koji su u vezi sa Bosankama, moja supruga je na primer iz BiH, a mi znamo da naša deca ovdje žive u, nazovimo ga tako, blagostanju. Stoga je naš nastup na ovom skupu glas podrške ljudskim pravima u BiH. Nadam se da će iz ovog procesa da se izrodi nešto ozbiljno što će političarima u BiH dati do znanja da ovako više ne ide. Naš cilj večeras nije da se okupimo nas nekoliko Bosanaca, Hrvata i Srba i da se provedemo uz muziku iz rodnog kraja i ćevape, već da mobilizujemo što je više moguće nemačke publike, nemačkih medija i da ih upoznamo sa kršenjem ljudskih prava u BiH“, kaže Danko.

Podrška demonstrantima u BiH

Slično kaže i Adnan Muharemović iz benda MGP. „To što ljudi dole rade je fantastično jer po prvi put građani koji nisu organizovani u političke stranke izađu na ulicu i kažu: 'Dosta nam je ovoga, radite svoj posao'.“

Iz perspektive čoveka koji živi u dijaspori za njega je posebno sporan odnos vlasti BiH prema građanima: „Zašto ja ovde u Nemačkoj kada mi treba bilo koji papir, obavim stvari za pet minuta. Platim naravno taksu, ali dobijem za pet minuta ono za šta je administracija i zadužena. Moja devojka je iz Beograda i u međuvremenu je uzela nemački pasoš. Kada je ovde podnela zahtev za pasoš imala ga je u rukama u roku od dva sata.“

„Make burek, no war“

Za dobro raspoloženje na sceni i u publici pobrinule su se i članice sastava „Las Balkanieras“. (Inače, i one su, kao i svi ostali izvođači, nastupale ne tražeći nikakav honorar.)

„Tu smo da damo pozitivne vibracije svim ljudima koji su ovde i svim ljudima koji žele da promeniti stvari i pomognu“, kaže Iva, a Maja odmah „upada“ sa strane: „Mi smo i protiv onoga što se zove 'New world order' i želimo da svi imaju iste šanse, da budemo ljudi, da svi jedemo burek i ćevape i da pomažemo jedni drugima.“

Iva nema velikih sumnji kada se povede reč o tome zbog čega je ovde: „Želim da kad večeras legnem u krevet kažem sama sebi, pokušala sam sve što sam mogla, dala sam sve od sebe i možda sam, makar mrvicu, nešto promenila.“

A možda cela stvar mogla da se okončati zaključkom kojo iznosi Maja: „Hoću da jednog dana kažem mojoj deci – ovo sam ja radila, za ovo sam se borila. I to je moj pečat koji mogu da pokažem i tebi i celom svetu i celoj BIH: Make burek, no war!“

Autor: Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković