Bekstvo od terora sa severa

Laraba Ahmed Karvu sedi u svojoj kancelariji i opušteno gleda film na svom laptop-računaru. Ispred njene kancelarije bruji generator. Karvu je radi u Uredu za zaštitu od katastrofa SEMA i u saveznoj državi Gombe zadužena je za izbeglice koje tu stižu. Trenutno nema mnogo posla, ali ne zato što nema izbeglica, već zato što su one koje stižu, poreklom upravo iz Gombe. „Kada se vrate znaju sami kome moraju da se obrate, ovde im je rodbina, dobro su povezani. Nisu bespomoćni“, kaže Karvu.

Bekstvo pred užasima

Ljudi o kojima Karvu govori izbegli su pred islamističkom terorističkom organizacijom Boko Haram, i to u glavnom iz severoistočnih saveznih država Borno, Adamava i Jobe, u kojima je nigerijska vlada u maju 2013. proglasila vanredno stanje. Nekoliko hiljada osoba palo je kao žrtve tog terora, preko 300.000 je iz kriznih područja izbeglo u ostale delove Nigerije otkako je proglašeno vanredno stanje. I upravo u trenutku dok Karva objašnjava kako izbeglice dolaze u malim grupama, u kancelariju ulazi jedan radnik SEMA i govori o tome da je u jedno susedno selo juče na kamionima stiglo više od 200 izbeglica.

Zajednica pomaže sama sebi

U selu Jamaltu Deba, u blizini granice sa saveznom državom Borno, nalazimo jednu porodicu koja je primila već više od 40 izbeglica. Ispod jednog drveta sede žene i deca, izmučenog izgleda. Neki od njih su deo porodice vlasnika kuće Omara Isaha, ostali su stranci koji jednostavno nisu znali kuda. „Već ćemo se nekako snaći i podelićemo jelo s izbeglicama. Svi se ovde pomažemo – i komšije i prijatelji. To je u našoj zajednici tradicija. Kada se ovako nešto dogodi, mi se međusobno pomažemo“, kaže Isah.

Izbeglice zavise od pomoći. Iza sebe su ostavili sve i dobrim delom su traumatizovani. „Ljudi žive u večitom strahu od mogućih novih napada“, kaže Tijani Husein. Prema njegovim rečima u selu pored njegovog pripadnici Boko Harama pobili su na spavanju 43-oje dece. „Nema mira. Nikad ne znaš kada će te posetiti“.

Socijalna katastrofa

Amina Alhaji Ali jedna je od onih koji se ne usuđuju da se vrate kući. Ta 23-godišnjakinja je samo dva dana uoči bekstva rodila dete. Sad je ovde i na zna kako dalje. „Meni je potpuno svejedno gde živim. Važno mi je samo da moj sin odrasta u miru“, kaže mlada majka.

Porast broja izbeglica ne oseća se samo u graničnim područjima, nego i u većim gradovima Nigerije. To, prema mišljenju Hildegard Berent-Kigozi, šefice nigerijskog ogranka nemačke fondacije „Konrad Adenauer“ u prestonici Abudži, stvara dodatne probleme. „Kada tolika masa ljudi dođe u gradove koji su ionako prenaseljeni i ne nude nikakvo zaposlenje, dolazi do socijalnih napetosti“, kaže Berent-Kigozi za Dojče vele. Ona očekuje porast kriminala u većim gradovima.

U međuvremenu su u selo Jamaltu Deba stigli radnici SEMA kako bi ispitali situaciju na terenu, nabavili neophodnu hranu i obezbedili smeštaj i lekove za izbeglice koje svakog dana beže sa severa.

Autori: Jan-Filip Šolc / Adrian Kriš / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković