Beli luk čak i za poslovne ručkove

I dok se polako razdanjuje, na velikoj pijaci u Kelnu užurbano se radi. Transporteri dovoze gajbe pune voća i povrća iz celog sveta. Tu je i beli luk. Ima ga preko cele godine i stiže iz daleka. Gajbice pune belog luka stigle su iz Francuske, Španije, Italije i Argentine. Ali – najviše belog luka se proizvodi u Kini. U Nemačku je 2009. godine uvezeno 18 000 tona belog luka. To je 30 odsto više nego pre deset godina.

Čovek bi mogao da pomisli da je ta aromatična biljka postala omiljenija kod Nemaca. Međutim, Mihael Koh, analitičar tržišta iz Bona, kaže da statistika to ne potvrđuje. „Potrošnja belog luka po domaćinstvu već godinama iznosi 200 grama godišnje.“ Isti izvor informacija navodi podatke da domaćinstva stranca troše duplo više belog luka nego Nemci.

Pa dobro gde se onda troši taj silni beli luk u Nemačkoj? Koh kaže da je „moguće da se više koristi u ugostiteljstvu“. To nam potvrđuje Jirgen Keler, kuvar sa iskustvom od 30 godina. On kaže da u skoro sve sosove za salatu stavlja beli luk. I gosti ipak ne beže. „Više nema onog straha da će se posle jela sa belim lukom osetiti onaj tipičan neprijatan zadah. Mi ga koristimo i za poslovne ručkove, što je pre 10-15 godina bilo nezamislivo“, kaže Keler

Šverc belog luka

Još su stari Rimljani znali da je beli luk veoma dobar za zdravlje. Naučnici su to dokazali 2007. Biolog Dejvid Kraus, profesor na Univerzitetu Alabama objašnjava: „Kada jedemo beli luk, njegova supstance prvo dospevaju u sistem za varanje, a potom u krvotok. Tu dolazi do susreta sa crvenim krvnim zrncima u kojima nastaje sumpor dioksid i koji u kontaktu sa ćelijskim zidom eritrocita doprinosi njegovom opuštanju“, kaže profesor Kraus.

Dakle, to što veli luk čini zdravim za nas je sumpor dioksid. Širi krvne sudove i smanjuje krvni pritisak. Ali to nije kraj priče o belom luku. Ta biljka se naime često švercuje! Beli luk uspeva i u Nemačkim baštama, ali najviše se uzgaja u Kini. Tamo je i najjeftiniji.

Na sveže glavice kineskog belog luka u EU se plaća visoka carina. I kako bi to izbegli, šverceri često kao zemlju porekla navode neku drugu zemlju ili ga, pak, prijave kao suvi beli luk – koji podleže drugim tarifama.

Čitava mućka se i te kako isplati – švercerima – jer tako po kontejneru mogu da zarade – tj. uštede 24.000 evra! S druge strane, to znači da poreske platiše u Evropskoj uniji moraju da nadoknade tako, tokom godine nastalu milionsku štetu.

Autorke: Suzane Šefer/ Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković