Belorusija na raskršću krize

Rikardo Guiči iz konsultantske firme Berlin Ekonomiks kaže: „Do kraja 2006. Rusija je subvencionisala Belorusiju niskim cenama gasa i delimično nafte. Krajem 2006. najavljeno je da će subvencije biti postepeno ukinute i tada je postalo jasno da je stari privredni model neodrživ“. Dosadašnji beloruski sistem podseća na vreme planske privrede. Dve trećine beloruskih firmi su u državnom vlasništvu, u društvu vlada visok stepen jednakosti na niskom nivou.

„Imamo stabilnu privredu“

Nema ni superbogatih tajkuna, ni penzionera koji umiru od gladi. Lukašenkova vlast oslanjala se na državnu privredu – ko se buni mogao je lako da ostane bez posla. Zato odluka da se zemlja otvori i preduzeća privatizuju nije bila laka i Vladimir Škvorcov, beloruski ambasadoru Nemačkoj kaže: „Sa izvesnošću možemo da kažemo da imamo stabilnu privredu. Ukoliko dođe kapital sigurni smo u stabilan razvoj. Zemlja oslonjena samo na sopstvene resurse danas teško može da preživi“, kaže ambasador.

Kriza podstiče otvaranje društva

Zbog finansijske krize Belorusija je već morala da uzme zajmove od Rusije i MMF-a. Rajner Lindner, sekretar Odbora nemačke privrede za istočnu Evropu ističe: „Pozitivna propratna pojava ove krize jeste u tome što su društva koja su sledila sopstveni put i vodila politiku samoizolacije sada primorana da se otvaraju i uključuju u finansijske tokove“.

Belorusija ima razvijenu industriju i zemlja je relativno dobro razvijena. Na listi za privatizaciju sada su preduzeća iz gotovo svih privrednih grana: farma riba, fabrika obuće, kooperanti železnice, proizvođači kugličnih ležajeva, energetske firme, kompanije specijalizovane za kompjutere.

Autori: J.Pailokat/N. Briski

Odgovorni urednik: S. Bojić