Benzin koga niko neće

Problem je što gorivo može da ošteti motore starijeg tipa, tako da bi svaki vozač morao da se raspita kod proizvođača svog vozila može li da toči E10 ili ne. Većina vozača odlučila se za stari super ili skuplji super plus tako da je došlo i do nestašice super plusa, dok su rezervoari prepuni E 10 koga retko ko kupuje.

Tim povodom list Merkiše algemajne piše:

„Novi superbenzin E10 od početka je bio mrtvorođenče. Smišljen je od strane birokratije EU, potajno uveden od strane savezne vlade i sada uspešno sabotiran od strane naftne industrije – kao da su svi nastojali da vozače odvrate od novog biogoriva. Pritom bi gorivo od obnovivih sirovina moglo da doprinese sprečavanju promene klime, samo kada bi iza svega bila promišljena strategija. Toga, međutim, u slučaju E 10 nema“, piše „Merkiše algemajne“.

Prava katastrofa

List Zidkurir komentariše:

„Mora se sasvim jasno reči: ono što je savezna vlada postigla u vezi sa biogorivom neuspeh je od početka do kraja. Samo po sebi problematično je zakonom uvesti gorivo koje može da ošteti motor. A očekivati da će milioni vozača od danas do sutra prihvatiti takvo gorivo je naivno. Tu slabo pomaže što je novo gorivo navodno neškodljivo za većinu motora. Sama činjenica da je za niz vozila, među njima i novije modele, benzin škodljiv dovoljna je da vozači postanu sumnjičavi. Nije fer sada za sve optuživati naftnu industriju – ona je učinila ono što je od nje traženo. Greška je do političara. Vlada je morala bolje da obavesti građane i motiviše ih da pređu na novo gorivo“, piše list „Zidkurir“.

Najzad, list Vestdojče algemajne cajtung komentariše:

„Biogorivo katastrofa – tako bi najbolje bilo oceniti uvođenje nove vrste goriva. U pitanju je poučan primer nepromišljene politike zaštite životne sredine. Uvođenje benzina E 10 prvo je odloženo 2008. godine jer automobilska industrija nije bila u stanju da obezbedi liste vozila u kojima može da se koristi. Sada je E 10 tu, tu su i liste, ali su vozači nepoverljivi. Sve više se sumnja i da li bioetanol, kada se sve sabere i oduzme, uopšte doprinosi smanjenju emisije ugljendioksida. Osim toga, sve veća su i strahovanja da korišćenje njiva za uzgajanje biljaka od kojih se dobija etanol smanjuje proizvodnju hrane i dovodi do njene nestašice podižući tako cene. Takva drastična intervencija na tržištu morala je sa naučnog aspekta biti bolje potkrepljena, a o boljim pripremama da se i ne govori“, piše „Vestojče algemajne cajtung“.

Precizna slika neprijatelja

Više listova objavilo je analizu agencije Asošijeted pres o atentatu na frankfurtskom aerodromu sredinom nedelje u kojoj se, pored ostalog, kaže:

„Atentator sa frankfurtskog aerodroma Arid U. povezao je, prema saopštenju hesenskog ministarstva unutrašnjih poslova, svoj profil na Fejsbuku sa Fejsbuk stranicom radikalnog islamskog udruženja Davafm. U mreži je izabrao borbeno ime Abu Eejan. Sedište Davafm je u Frankfurtu na Majni i ime znači „Poziv u islam“. U ovoj grupi je i propovednik Abdellatif, poreklom iz Maroka, protiv koga istragu vodi frankfurtsko tužilaštvo. Osumnjičen je da je vrbovao Nemce za džihad. Pre desetak dana islednici hesenske kriminalističke policije pretresli su Abdellatifov stan u Frankfurtu kako bi obezbedili dokazni materijal.

Istina „Frankfurter rundšau“ citira izjavu predstavnika Davafm da Arid U. nikada nije bio na nastavi koju drži Abdellatif i niko iz organizacije ga lično ne poznaje. Prema rečima stručnjaka Davafm je ogranak grupacije „Istinska religija“ koja je deo radikalne struje u salafizmu. Njene vođe osuđuju integraciju, zalažu se za uvođenje šerijatskog prava i pravdaju nasilje u ime islama. Prema mišljenju Klaudije Dančke, koja se bavi radikalnim islamizmom, Davafm opravdava „oružani sveti rat“. Grupa ne regrutuje aktivno borce za taj rat, ali njena versko-politička propaganda se može shvatiti kao poziv na borbu.

Bez obzira na konkretnu pozadinu napada na frankfurtskom aerodromu, način napada uklapa se u profil napadača pod uticajem Davafm ili slične radikalne grupacije. Dančke kaže: „U tim krugovima poziva se na podršku braći koji se bore protiv „neprijatelja islama“. Ti neprijatelji islama su pre svega Amerikanci“.

Pri tom, kada je Nemačka u pitanju, ne dolaze u obzir bombaški napadi na mestima gde je mnogo ljudi. Postoji jasno defnisana slika neprijatelja koga bi trebalo napasti kako bi se opravdalo nasilje. Američki vojnici na putu u Irak, Pakistan ili Avganistan na vrhu su te liste“, kaže se u analizi agencije Asošijeted pres.

Pripredio: Nenad Briski

Odg. urednica: I. Ivanović