Berlin i Varšava – veliki ulog
Izbeglice, NATO-trupe u srednjoj i istočnoj Evropi, Evropska unija, to su tri velike teme u kojima se Nemačka i Poljska razmimoilaze u mišljenju. Susret ministara spoljnih poslova nije doveo do približavanja stavova.
Naše izbeglice – vaše izbeglice
Poljska vlada ostaje tvrda u stavu prema raspoređivanju izbeglica u zemlje Evropske unije, ona to odbija uz ponavljanje istih argumenata, koji, međutim, tim ponavljanjem ne postaju uverljiviji. Poljska je na granici opterećenja koje može podneti, stalno govori poljski šef diplomatije, tvrdeći da u zemlji boravi milion Ukrajinaca i da je najveći broj njih pobegao zbog nasilja u njihovoj zemlji. Tako kaže Vitold Vaščikovski. Međutim, samo 4.000 Ukrajinaca je zatražilo azil u Poljskoj, a njih ukupno dvojica su prošle godine dobili status izbeglice. Tako kažu poljske nadležne institucije. Ostali Ukrajinci su gastarbajteri.
Kao da se očekuje zahvalnost i za činjenicu da Poljska ne ispunjava ni svoja čvrsto data obećanja. Varšava se obavezala da primi 7000 sirijskih izbeglica. Poljski ministar spoljnih poslova se slaže. Pod uslovom da dođu dobrovoljno. I da ne dođu svi odjednom. Dakle, ne svi baš ove godine. Ili sledeće. To baš i ne liči na podršku partnerskoj Nemačkoj. Nemački ministar spoljnih poslova stoji kraj svog poljskog kolege i dodaje suvo da se dve zemlje još uvek ne slažu o raspoređivanju izbeglica.
Na samitu NATO, Poljska je zatražila podršku Nemačke za pojačano stalno prisustvo trupa zapadne vojne alijanse na ruskim granicama kako bi se uputio signal Rusiji. Nemačka je zauzela stav da je nemačko učešće u operaciji Reassurance dovoljan doprinos u ljudstvu i materijalu. Štajnmajer to ne kaže jasno, ali je stvar poznata – Nemačka ne namerava da prekrši sporazum kojim su 1997. svoje odnose regulisali NATO i Rusija. Vaščikovski stoji pored svog nemačkog kolege znajući da neće doći do saglasnosti. No, on ostaje ljubazan.
Zemlje koje ne mogu jedna bez druge
Jasno se vidi kako se obojica trude da budu ljubazni. Posle oštre kritike kojoj je Poljskoj uputio rukovodeći kadar Evropske unije, među kojim ima Nemaca, i grubog odgovora poljske vladajuće stranke PiS ovakav uljudan ton je bolje nego ništa, mada je to miljama daleko od srdačnosti u odnosima Berlina i Varšave za vreme mandata prethodne poljske vlade. Ipak, odluka nemačke vlade da se suzdrži od javne kritike Poljske i da pošalje signale stalne volje za dijalog mogla bi uroditi plodom. Osim Nemačke, nijedna zapadna zemlja baš i ne pokazuje veliko interesovanje za uspostavljanje kontakta sa novom poljskom vladom.
Mnogo je na kocki
Poljskoj je potrebna Nemačka da bu umirila svoje strahove od izolacije. A Nemačkoj je potrebna Poljska. Radi se o mnogo krupnijem ulogu od dobrosusedskih odnosa ili preuzimanja izbeglica. Reč je o budućnosti Evropske unije i njenog zajedništva. Ako nemačko-poljsko savezništvo ne bi funkcionisalo, ako bi se Poljska sa 40 miliona stanovnika i dalje kretala u pravcu renacionalizacije svoje politike, onda ne bi bila izgubljena Poljska već možda i Evropska unija.