Berlin ozbiljno shvata kritike

Na tročasovnoj sednici za reč se javilo više od 40 govornika. Povodom ovih pitanja Gernot Erler, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke izneo je svoj stav:

„Postavljena su kritička pitanja, ali nije bilo ni jednog sa diskriminirajućom pozadinom.“

Neprestano se govorilo o neprijateljstvu prema strancima i njihovoj diskriminaciji. Optužba iranskog predstavnika odnosila se na porast nasilja protiv stranaca u Saveznoj Republici Nemačkoj. Državni sekretar Erler rekao je da Berlin kritike prima ozbiljno - tamo gde i sam vidi probleme.

„Kod nas postoje izjave i aktivnosti usmerene protiv stranaca. Državni organi se protiv toga bore, ali takođe postoje i problemi sa integracijom migranata, naročito kada je reč o deci migranata, kao što postoje i pojedine tačke u kojima smo otvoreni za bolje predloge od onih koje smo do sada imali. Ja sam to vrlo jasno izneo. Imam utisak da je takođe pozitivno prihvaćeno to što ’mi nismo stvar razvodnjavali’, već smo rekli: ’Tako je’.“

„Groteskne optužbe Irana“

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava već skoro godinu dana, u određenim razmacima, proverava poštovanje ljudskih prava u više od 190 zemalja članica UN. Na sednici u ponedeljak (2.2.) predstavnik Rusije kritikovao je zapostavljanje iseljenika iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Njih u Nemačkoj tretiraju kao građane druge klase. Stalno je ukazivano i na situaciju u kojoj se nalaze Sinti i Romi. Islamske zemlje zabrinute su zbog profesionalne ravnopravnosti Muslimana u Nemačkoj. Indirektno, primedbe su se odnosile na zabranu povezivanja tradicionalne marame kod žena zaposlenih u državnoj službi.

„Ja smatram da je kritika suštinski opravdana, ali kada ona dolazi iz Irana, naravno da je groteskna. Iran je država u kojoj vladaju rigidna pravila kada je reč o odevanju, naročito na račun žena kojima, u slučaju da prekrše pravila, preti kazna batinanjem. Dakle, kada se radi o ljudskim pravima, to je sasvim ’drugi par rukava’ - jedan drugi nivo. Ono što me pri tom nervira je to kada jedna takva država prednjači, ali ona nije jedina. Dakle i druge zemlje, su intervenisale kod pitanja religiozne diskriminacije, a to je naravno jedna od važnih tačaka takođe i u Nemačkoj“, rekao je Hajner Bilefeld, direktor nemačkog Instituta za ljudska prava. On je pozitivno ocenio to što je Nemačka savezna vlada u Ženevi bila samokritična. Takođe je izrazio žaljenje zbog toga što o određenim temama nije bilo reči u Savetu UN za ljudska prava.

„Mi smo mnogo govorili o migraciji, ali o drami izbeglica nije izrečena ni jedna jedina reč, i to verovatno iz sledećih razloga: drama se dešava pre svega u Sredozemlju i ono zbog čega se o tome ne govori je zbog toga što se Nemačka u politici na granicama sredozemlja, dakle na spoljašnjim granicama EU, smatra suodgovornom. Ta politika je takođe deo zaključaka donetih zajedno sa Nemačkom i ja bih ovoga puta nešto zaoštrenije formulisao: spoljašnje granice EU prolaze i kroz Berlin. I to je, kada je reč o ljudskim pravima, veoma veliki izazov za Evropu, a takođe i za Nemačku.“

I pojedine zapadne zemlje uputile su Nemačkoj kritička pitanja. Holandska predstavnica govorila je o nasilju određenih organa vlasti. Danska je tražila od Nemačke da prestane sa stigmatizacijom homoseksualaca. Do srede (4.2.) treba da bude sačinjen izveštaj o stanju ljudskih prava u Nemačkoj. On sadrži preporuke, ali nije obavezujući.