Berlinale nekad i sad

Ideja da se napravi međunarodni filmski festival u Berlinu potiče od američkog oficira Oskara Martija. On je bio takozvani „filmski oficir“ američkih trupa u Nemačkoj i imao je zadatak da obnovi nekadašnju čuvenu nemačku filmsku industriju. Prvi Berlinale otvorio je film Alfreda Hičkoka „Rebeka", 6. juna 1951. godine. Berlinale je pedesetih godina bio pod velikim uticajem holivudske slave i glamura. I zvezde su bile tu – Henri Fonda, Gari Kuper, Erol Flin i Ričard Vidmark. Osnivanje Berlinala bilo je, između ostalog, i politički motivisano. Moto prvog Berlinala 1951. glasio je: "Izlog slobodnog sveta". Ceo festival je tada bio zamišljen kao neka vrsta „kulturne brane od boljševizma".

Novi list u šezdesetim

Važan preokret za Berlinale desio se 1956. Filmski festival postao je festival najviše A kategorije, tako da je žiri iz publike bio zamenjen stručnim žirijem. To je značajno uticalo na otkrivanje evropskog filma. Francuz Žan-Lik Godar i Italijan Mikelanđelo Antonioni dobili su srebrne i zlatne medvede za njihove filmove. Istovremeno je Berlinale zadržao glamur iz pedesetih. Kada se 1961. godine zgodnoj zvezdi Džejn Mensfild pocepala haljina, međunarodni festival dobio je novi nezvanični naziv – „Grudi-Berlinale".

Na istoku ništa novo?

U pedesetim i šezdesetim nije bilo istočnoevropskih filmova na Berlinalu. Hladni rat se odrazio i na kulturu – nakon podizanja Berlinskog zida, 1961. godine, Berlinale se održavao samo u zapadnom delu grada. Organizatori festivala su u početku bezuspešno pokušavali da privuku filmadžije iz istočne Evrope. To im je pošlo za rukom tek kada je kancelar Vili Brant promenio zapadno-nemačku politiku prema istoku. Deviza je tada glasila: „približavanjem do promena", a taj princip je važio i za kulturu. Prvi sovjetski film na Berlinalu bio je prikazan 1974. godine. Godinu dana kasnije mogao se videti i prvi istočnonemački film „Jakov lažov“. Takođe je po prvi put u žiriju bio zastupljen neko iz Sovjetskog Saveza.

Skandal

1970. se dogodio najveći skandal u istoriji Berlinala, izazvan prikazivanjem filma "O.K.“ nemačkog režisera Mihala Ferhofena. Film je bio zasnovan na istinitim događajima iz rata u Vijetnamu. Scena u kojoj američki vojnici siluju jednu vijetnamsku devojčicu izazvala je burne reakcije. Američki predstavnik žirija je smatrao da Ferhofenov film otvoreno raspiruje antiamerička osećanja. Usledilo je isključenje tog filma iz takmičarskog dela festivala uz obrazloženje da on ne doprinosi boljem razumevanju između naroda. Nakon žustrih političkih diskusija, žiri se raspao, tako da dodele nagrada te godine nije ni bilo.

Internacionalizacija Berlinala

Sedamdesetih godina prikazivalo se sve više filmova iz Azije, Afrike i Latinske Amerike. Na takmičenju 1976. bilo je filmova iz Irana, Meksika, Venecuele, Kine i iz mnogih zemalja istočnog bloka. Od tada pa do danas, Berlinale nastoji da bude „ogledalo svetskog filma".

Sedamdesetih je došlo i do drugih značajnih promena. Osnovane su nove sekcije - "Festival dečijeg filma" i „Međunarodni forum mladih autora“ gde se prikazuju dela mladih filmadžija iz celog sveta. „Međunarodni forum" je danas najvažniji sporedni program Berlinala, jer se na njemu mogu videti odlični filmovi, od kojih se mnogi kasnije ne prikazuju u bioskopima. Možda se najvažnija promena desila 1978, kada je Berlinale po prvi put održan u februaru, umesto u junu. Tom odlukom je Berlinale izašao iz senke Kanskog filmskog festivala koji se održava u maju.

Danas

Nekadašnji šef Berlinala Moric de Hadeln je 2000. godine izjavio: „U suštini se svaki festival sastoji iz tri dela - programa, organizacije i atmosfere. Mi smo na dobrom putu da ta tri elementa uskladimo na najbolji mogući način“.

Program Berlinala i dalje je vrlo politički. Vode se rasprave o filmovima koji tematizuju nemački terorizam. I dalje se prikazuju filmovi koji su kritični prema Americi. U međuvremenu se dodeljuju i nove nagrade, kao na primer „Tedi avord" za najbolje filmove sa homoseksualnom tematikom. Mnogi su ponosni na posebnu atmosferu koja se može osetiti na Berlinalu. Naravno sa zvezdama, koje su, ako ne na dohvat ruke, onda barem u blizini.