1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Bez krvi, prvi put u istoriji Balkana“

5. septembar 2018.

Ideja o razmeni teritorija dolazi upravo iz Srbije i Kosova i zato je treba ozbiljno razmotriti, kaže u intervjuu za DW austrijski diplomata Volfgang Petrič. „Iz Bosne znamo da oktroisana rešenja ne funkcionišu.“

https://p.dw.com/p/34LTh
Foto: picture-alliance/Pixsell

DW: Gospodine Petriču, Vi ste već početkom godine za DW maltene prvi progovorili o izmeni granica i time prekršili tabu. Zašto?

Volfgang Petrič: Zbilja su tokom mnogih godina koliko EU moderira dijalog Beograda i Prištine razmatrane razne varijante i sve u svemu je uvek vođeno računa o principu da granice ne treba menjati. Očigledno se ove godine tokom dijaloga u Briselu razvila nova situacija i onda je procurelo da dva predsednika izgleda razmatraju razmenu teritorija. I moj prvi refleks je bio da to protivreči dugogodišnjem principu.

Sa druge strane imam utisak da se prvi put u istoriji Balkana pokušava da se granice ne menjaju krvavo, oružjem i jednostrano već mirnim putem, pregovorom i traženjem kompromisa. To me je motivisalo da se založim da EU dobro razmotri takav predlog. Moram reći da ne znam pojedinosti. Zašto? Jer sam mišljenja da se ove radi o nečemu što smo godinama tražili u regionu, pre svega mojim ownership principom u BiH: to je vaša zemlja, gledajte da sami rešite probleme. Iz Bosne znamo da oktroisana rešenja ne funkcionišu.

Nemački mediji prenose da advokatska kancelarija „Lanski, Gancger i partneri“ za koju radite u Beču dobija novac od srpske vlade za savetovanje. Zato postoje otpori na Kosovu.

To je nesporazum. Kancelarija je zadužena za pristupni proces EU, za pravne aspekte raznih poglavlja. Tu se radi o uobičajenoj pomoći, informacijama, obuci pravnih stručnjaka, analizi evropskog prava i kako ga ugraditi u domaće pravo. Dakle veoma tehničke stvari. Moja kancelarija je u suštini tu da pravnicima približi i političku pozadinu.

Juče je u berlinskom Tagscajtungu čak napisano da iza toga stoje ruske snage koje preko Vas ubrzavaju ovaj proces u pravcu razmene teritorije.

To je vrlo interesantno i pokazuje kolika je konfuzija. Recimo, ako dođe do razmene teritorija, to podrazumeva da Srbija prizna Kosovo. Jer samo sa međunarodno-pravno priznatim partnerom možete zaključiti ugovor. Dakle, rebus mi je kakve veze Rusi imaju sa tim.

Šta će se dalje događati?

Verujem da će se vagati prednosti i mane. Meni je pre svega važno da direktno pogođeni, građani i građanke sa obe strane granice, budu uključeni u proces. Tu mislim na referendume, naravno i na parlamente, dakle da se vodi računa o demokratskom procesu. I tu imam veliko poverenje u EU da će voditi računa o tome.

Druga stvar koju držim veoma važnom je da se nakon krvavog iskustva devedesetih preduzmu proaktivne mere kako bi se sprečilo da pogođene građanke i građani dođu u situaciju da moraju ili žele da napuste svoju zemlju, kuću, selo. Naravno da se tu kriju veliki rizici, ali oni se mogu anticipirati.

Treća važna stvar je da bi se rešenjem, kako god da na kraju izgleda, rešio poslednji veliki istorijski konflikt na teritoriji bivše Jugoslavije, konflikt Srba i Albanaca. To bi takoreći bio početak pozitivne budućnosti.

Protivnici promene granice iznose dva važna argumenta: prvo, da ne bi trebalo ići na povlačenje granica po etničkom principu i, drugo, da postoji bojazan od domino-efekta. Šta kažete na to?

To su sasvim razumljive brige jer su granice do sada menjane krvavo. To se svakako mora sprečiti. A ovim predlogom bi ta opasnost bila uklonjena. Što se drugog tiče, nedavno je u sklopu arbitraže između Slovenije i Hrvatske odlučeno da recimo neka sela u Sloveniji koja naseljavaju Hrvati pređu u Hrvatsku. Ako bi Hrvatska prihvatila arbitražu, time bi dakle sela po etničkom kriterijumu promenila zemlju. Zašto bi se oko toga neko uzbuđivao?

Na Kosovu su ipak druge dimenzije u pitanju.

Princip da su granice podložne promenama je bio itekako dobrodošao 2008. kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost i odmah je priznato od većine država EU iako je to u suprotnosti sa Rezolucijom 1244.

Otpora ovom predlogu nema samo u okviru EU već i na samom Kosovu. Da li su u pravu oni koji tamo tvrde da bi Kosovo bilo gubitnik?

Ne! Imam puno poštovanje za proteste, ako oni žele da kažu: ne želimo da zaokružimo državnost i uđemo u UN tako što ćemo podneti ovu žrtvu prema starim etničkim kriterijumima već hoćemo da Kosovo ostane u sadašnjim granicama. To je legitimno. Čak bi to možda više odgovaralo onome za šta se Evropa zalaže. Ali stvar je naprosto takva da očigledno EU i Mogerini razmatraju i druge opcije. Meni je važno da se i te druge opcije ozbiljno razmotre.

U petak se sastaju Tači, Vučić i Mogerini. Šta očekujete?

Objašnjenje. Mogerini je ovde u Beču u razgovoru sa novinarima rekla da računa sa rešenjem možda do kraja godine. Mislim da je to optimistično, ali pozdravljam takvu najavu. Moramo promisliti u kakvim se regionalnim, evropskim i globalnim okolnostima ova stvar odvija. Situacija na Balkanu se radikalno promenila na mnogo načina. Devedesetih su tamo bila dva velika aktera, Amerikanci i Evropljani. Amerikanci su sve u svemu u povlačenju. Evropljani, kako znamo, u poslednjih deset godina nisu blistali.

U međuvremenu Kina gradi put svile preko Balkana. Rusija je ekonomski i naravno politički veoma aktivna u destruktivnom smislu. Turska je treći važan igrač sa svojom osmanskom politikom, a tu treba dodati zalivske države koje investiraju stotine miliona, ne samo u Bosni već recimo i u Srbiji. Nemam ja ništa protiv da Kina investira, ali mi je važno da se to desi u skladu sa evropskim pravilima – transparentno, bez korupcije i tako dalje. Ako se time ne bavimo jer se godinama bavimo problemima poput Kosova, onda samo mogu da kažem da je bolje da taj problem što pre rešimo.

Ovde imamo dva predsednika koji žele rešenje. Možda Mogerini ili Merkel ili oni koji kritikuju mogu ubediti tu dvojicu da nađu bolje rešenje. Ali važno je da se sada stvar zaista raspravi i da se nađe najbolje moguće rešenje kako bi se prešlo na stvarne probleme Balkana.

I to bez tabua?

To je neophodno, mada znam da je neuobičajeno. Ponavljaju se formulacije o tome šta se sve zbivalo pre dvadeset godina. Sve je to tačno i dobro je da imamo istorijsko sećanje. Ali postoje i sadašnjost i budućnost i, iznenađujuće, ima više političara na Balkanu koji razmišljaju o sopstvenim rešenjima. Imate recimo premijera Zaeva. A ovde imamo još dvojicu predsednika iz regiona i oni imaju predlog. Možda je loš, možda u njemu ima nešto, ali u svakom slučaju – dolazi sa lica mesta.

Ako se u petak bude govorilo o tom rešenju, kakav vremenski okvir očekujete?

Vidite, sadašnja Evropska komisija ima ograničen rok trajanja i to je moja najveća briga. Trebalo bi gledati da se do marta iduće godine potpuno postavi rešenje jer nakon toga će ova komisija i Mogerini biti prošlost. Ako stvar propadne i vrati se na nulu, garantujem Vam da se nova komisija i naslednica Mogerini neće ovime baviti. Zašto bi, ako je već prethodnica omanula? Garantujem Vam i da će odnos snaga u Evropskom parlamentu biti drugačiji, desničarski populisti će znatno ojačati. A njih, znamo, podržava Rusija. Tako sigurno neće biti rešenja koja priželjkujemo.

*Volfgang Petrič, 1947, je austrijski političar, socijaldemokrata, koji je bio specijalni opunomoćenik EU za Kosovo (1997-1999) i Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH (1999-2002).

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android