Bez plata iz Srbije, nema opstanka?

Oni veruju da do toga ipak neće doći. U suprotnom - to bi značilo napuštanje imanja, 12 punih godina nakon završetka kosovskog rata i odlazak u neizvesnost.

Među optimistima je i Marjan Sarić, predsednik opštine Orahovac koju finansira Beograd. Veruje da ih Srbija neće izneveriti i da će oko 350 njegovih sugrađana koji rade u obrazovnom, zdravstvenom sektoru i opštini, ili primaju minimalac, jer su ostali bez posla, i dalje moći da računaju te jedine, izvore  prihoda.

“Ohrabruje nas izjava predsednika Republike Srbije, ali i ministra za Kosovo da oni neće podleći pritiscima o ukidanju paralelnih institucija jer bi time država Srbija odustala od borbe za Kosovo. Prepustila bi, dakle, srpski narod koji ovde živi. Time bi dala neki vid poruke da je zbog evropskih integracija u ovom momentu važno da odustanu. Međutim, sama izjava predsednika Republike i ministra za Kosovo, uliva nam nadu da će se naći neko kompromisno rešenje i da ćemo mi ostati da radimo u ovim institucijama ne mešajući se u rad paralelnih struktura kosovske vlade”, kaže Šarić. 

“Građani drugog reda“

Građani su ipak zabrinuti kako će se sve završiti. Golub Kujundžić, finansijski policajac u predratnom periodu, danas vinogradar, podseća da procentualno gledan po broju Srba, do sada ni jedno javno preduzeće na Kosovu, nije ni približno zaposlilo njegove sunarodnike - iako je to bilo u obavezi. Sve vreme do sada izdržavala ih je Srbija i nisu bili na teretu vlastima u Prištini, a ni međunarodnoj zajednici.

“Ajde neka preduzme međunarodna zajednica, neka preduzmu Albanci da Srbima izdvajaju plate pa da vidimo kako bi se tada ponašali. Tada bi imali neko moralno pravo. Za ovih 12 godina imali su šansu i pokažu da mi nismo građani drugog reda. Večita parola – posla nema ni za Albance je uvek stajala na prvom mestu. Sta to znači? Ako posla nema za Albance - kako bi onda bilo za Srbe? Sama ta izjava dokazuje da sam ja građanin drugog reda”, tvrdi Kujundžić.

Ljubomir Filijović, lekar u susednoj Velikoj Hoči, pored plate od 700 evra, plaši se i za radni staž, a kasnije i za penziju.

“Znači da bi smo ostali bez jedinog izvora, jednog jedinog, kojeg prima cela moja porodica i svi oni koji rade u zdravstvu. Najbolje bi bilo kada bismo imali direktne veze sa Srbijom i ne znam šta bi nekome smetalo ako sve to neko drugi finansira. Meni ništa ne preostaje nego da se iselim jer ja imam dovoljan broj godina i staža, a da mi sutra sve to propadne – od čega ću ja živeti kasnije. Problem je i u stažu. Ako ja imam 30 godina radnog staža i sve to propadne, šta ću da radim. Ne bi trebalo, inače danas ništa ne sme da se kaže ne sme”, iskren je dr Filijović

Diži prnje i beži

I Ljubomirova supruga Jelica plaši se ako dođe do ukidanja plata, koju su do sada dobijali iz Srbije.

“Biće katastrofa posto nemamo od čega da živimo. Jedino nam je ta njegova plata. Dvoje dece školujemo, nigde ne radim, jedino on nas izdržava” – jada se ova bivša radnica trgovinskog preduzeća.   

Novica Nakalamić, pre rata zaposlen u obližnjem silosu, živi od minimalnog dohodka koji iznosi 11.000 dinara.  

“Ako do toga dođe, znači diži prnje odavde i beži. Mi 90 posto od toga živimo. Ako mi ukine minimalac - od čega ćemo živeti?. Treba plaćati struju i vodu  - odakle? Od poljoprivrede - pogledajte nema ništa. Ako nam ukinu, odosmo gore jer ovde nema opstanka bez toga”, poručuje Nakalamić

Prema zvaničnim podacima srpskog Ministartva za KiM iz budžeta Srbije se na Kosovu finansira oko 22.000 radnika, što iznosi oko 500 miliona evra godišnje. 

Autor: Refki Alija, Prizren
Odg. urednik: Jakov Leon