Bez preuranjenih zaključaka
6. jul 2012.
Mnogo toga što je izašlo na videlo nakon smrti dvoje neonacista u njihovom stanu krajem prošle godine čini se nečuvenim. Dva muškarca i jedna žena uspeli su da „nestanu“, iako im je policija bila u tragu. Mogli su decenijama mirno da pljačkaju i ubijaju, a dokazi su se stalno gubili. Nakon toga, odmah je došlo do brojnih optužbi, među kojima je i ona da su istražioci bili „slepi na desno oko“.
Umesto ljutnje, za istragu svega što se dogodilo, potrebno je vreme. U tom smislu se malo napredovalo. Parlamentarna komisija upravo je završila ispitivanje zaposlenih u Službi za zaštitu ustavnog poretka koja je ubrzo nakon otkrivanja neonacističke ćelije, uništila dokumenta o njoj. Ispitan je i šef Službe Hajnc From. Ali i to ispitivanje bacilo je samo jedan tračak svetlosti na tamu kojom je obavijen ceo slučaj. Istraga Komisije potrajaće do naredne godine, kako bi se rasvetlile sve činjenice.
Ipak, brojni političari smatraju da se već sada mogu izvući zaključci. Levica i Zeleni zahtevaju ukidanje Službe za zaštitu ustavnog poretka. Tome se s pravom suprotstavila šefica poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu Renate Kinast. „Jedan takav korak, kojim bi došlo do odvajanja istorijski ispravno utemeljene podele između Službe za zaštitu ustavnog poretka i policije, vodio bi do ogromne koncentracije moći u policijskim strukturama“, ocenila je Kinast. Nakon iskustva sa Hitlerovom tajnom državnom policijom, u Nemačkoj su tajne službe i policija striktno razdvojeni.
Drugi smatraju da, s obzirom na činjenicu da su strukture na saveznom nivou i određene pokrajine u ovom slučaju tako loše sarađivale, Nemačkoj treba manje federalizma. Činjenica je da bi centralizovane strukture verovatno (ali ne i sigurno) bile efektivnije. Ali efikasnost organa bezbednosti je mač sa dve oštrice. To ne važi samo za diktature, dovoljno je pomisliti samo na bes američkih tajnih službi za vreme Makartijeve ere. Podela moći štiti od zloupotrebe.
Naravno da sve što je napravljeno pogrešno u vezi sa ubistvima neonacista, ne može proći bez konsekvenci. Iz grešaka se mora učiti i pobrinuti se za to da se one, ako je moguće, više ne ponove. Ali, tek onda kada se tačno bude znalo koje su se greške desile.
Komentar: Peter Šticle
Odgovorni urednik: Ivan Đerković