Bez Saveta Evrope ne bi bilo ujedinjenja

U maju 1948. se u Hagu dogodio istorijski sastanak predstavnika 16 zemalja. Cilj sastanka: ujedinjenje ratom porušene i zavađene Evrope. Tačno godinu kasnije (1949.) u Londonu je osnovan Savet Europe. Zemlje potpisnice su bile: Belgija, Danska, Francuska, Velika Britanija, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška i Švedska.

Francuz Eduard Hero je 10. avgusta 1949. u univerzitetskim prostorijama u Strazburu otvorio prvo zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Europe. Belgijski diplomata Paul Henri Špak jednoglasno je izabran za predsednika skupštine, koja od tada važi kao jedno od najvažnijih tela Savet Evrope. Pored skupštine, drugo važno telo je Odbor ministara, u koji svaka zemlja članica šalje svoje ministre spoljnih poslova. Mesto predsedavajućeg svakih pola godine zauzima druga zemlja. Trenutno je Slovenija na čelu.

EU od Veća Evrope preuzela zvezdice na plavoj podlozi

Savet Evrope od početka je imalo zadatak da unapređuje saradnju evropskih država. Uloga te prve, zajednički uspostavljene evropske organizacije, u početku je bila velika. Međutim jačanjem Evropske unije, značaj Savet Evrope se smanjivao. Danas je ta organizacija uglavnom važna kad je reč o ljudskim pravima i razvoju demokracije.

Glavnu političku ulogu na Starom kontinentu igra Evropska unija, koja je od Saveta Evrope de facto preuzela simbole, kao što su himna i zastava. Te dve organizacije, međutim, institucionalno gledano, ne sarađuju međusobno, nego su sasvim odvojene.

Ali, da 1949. nije uspostavljeno Savet Evrope, evropsko ujedinjenje bi bilo nezamislivo. Danas Savet Europe obuhvata 47 zemalja članica, a najmlađa članica u toj porodici je Crna Gora.

Autori: Danijel Šeškevic / Marina Martinović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković