Bez većeg pomaka u američko-iranskim odnosima

Nisu bitne dobre namere, bitni su samo rezultati, izjavio je američki ambasador u Bagdadu Rajan Kroker, nakon susreta sa iranskim kolegom u iračkoj prestonici. Za sve ono o čemu se satima pričalo, u stvari je bilo potrebno samo par minuta. Ne baš ohrabrujući bilans iransko-američkog susreta...

Ali nije sve baš tako crno.

A i posle skoro tridesetgodišnjeg prekida svih odnosa između Teherana i Vašingtona, nije ni čudo da je novi početak tako težak. Pogotovo što cilj i nije bilo ponovno uspostavljanje prekinutih diplomatskih odnosa ili postizanje kompromisa u nuklearnoj krizi. Jedina tema razgovora bila je situacija u Iraku. Tema, kod koje je obema stranama jasno da se, bez obzira na medjusobnu netrpeljivost, u principu rukovode istim interesima, pa im je, s toga, najbolje da saradjuju. Samo, za to treba savladati sopstveni ponos.

Za Iran je u svakom slučaju važno da Irak što pre postane miroljubivi i demokratski orijentisani sused, koji samim tim više neće predstavljati opasnost po njega. Cilj Vašingtona ne razlikuje se od iranskog, iako ostaje pitanje da li je američki put do tog cilja zaista i pravi.

Iran je, u principu, profitirao od američkih inicijativa u Iraku i Avganistanu. U obema zemljama smenjeni su radikalni režimi koji su bili u sukobu sa Teherenom. Međutim, “neprijateljev neprijatelj” nije postao saveznik, a ni prijatelj. Prećutni dogovor Teherana i Vašingtona je maksimum koji se mogao postići. Mada, i to je već prošlost, s obzirom na povećani američki pritisak izazvan nuklearnom krizom. Još gore, posle dva rata SAD vise nisu samo djavo s one strane Antlantika, već su se preobrazile u neprijatelja na kućnom pragu koji stalno preti kako Iran može da napadne i iz Iraka i iz Avganistana.

Što bi moralo da zabrine Teheran, ali u suštini je njihov kec iz rukava: naime SAD su se u susednim zemljama toliko uvalile u neprilike da sebi ne mogu da priušte još jedan rat.

I pored svega, postoji želja da se dodje do zajedničkog sporazuma o poboljšanju mera bezbednosti u Iraku. Bar zbog toga, susret u Bagdadu ipak nije bio uzaludan.