Gotovina pred sudom u Hagu

Većina medija je akcenat stavila na reči tužioca Stefana Vespija da su “zločini hrvatskih snaga nad Srbima u Kninskoj krajini 1995. godine bili rašireni, sistematski i nekažnjeni". General Gotovina je, podseća se, bio zadužen za planiranje artiljerijskih operacija na srpska naselja. Elektronski mediji citiraju reči iz sudnice da je cilj “Oluje” bilo uklanjanje Srba sa teritorije Hrvatske, i da je u toj akciji uništeno preko 17.000 kuća i ubijeno 350 srpskih civila.

O suđenju ponajviše javni servis

Najveći prostor početku suđenja obezbedila je srpska državna televizija RTS; u živom uključenju iz Haga emitovan je i tonski snimak Franje Tuđmana, u kome govori kako se Srbima mora ostaviti izlaz iz Hrvatske, i da im se pritom šalju poruke da ostanu, jer će im se "tobože jamčiti građanska prava".

Štampani mediji takođe šturo izveštavaju o ovom događaju. Dnevnik “Blic” prenosi pisanje londonskog “Tajmsa” u kome se kaže da ovo suđenje može biti neprijatno za zapadne vlade ukoliko se otkrije koliko je hrvatska armija imala podršku SAD i CIA-e. Kuriozitet je da se general Gotovina u beogradskoj "Politici" našao kao jedan od 34 potpisnika čitulje Slobodanu Miloševiću u kojoj piše "Poslednji pozdrav haškom saborcu".

Političke (ne)prilike u zemlji u prvom planu

Relativna nezainteresovanost srpskih medija mogla bi se protumačiti veoma burnim događajima na unutrašnjoj političkoj sceni. Utisak je da se slučaj Gotovine, recimo, mnogo više pratio do njegovog hapšenja, jer je za Srbiju bilo utešno da nije jedina zemlja kojoj haški begunci ometaju proces evropskih integracija.